Selo čuva srpski jezik
U Ambasadi Srbije u Bernu održano je književno veče akademika Milovana Danojlića, jednog od naših najpoznatijih savremenih pisaca i dobitnika gotovo svih najznačajnijih književnih nagrada u otadžbini. Čitajući svoju poeziju i u razgovoru o delima svetskih pisaca i pesnika koja je preveo na srpski jezik (Bodler, Brodski, Sioran, Jejts) Danojlić je s publikom podelio razmišljanja o literarnom stvaralaštvu, prevodilaštvu, očuvanju identiteta, kulture, tradicije i srpskog jezika u eri globalizma.
Otvarajući književno veče ambasador Snežana Janković je izrazila nadu da će razgovor s akademikom Danojlićem, koji od 1984. godine živi u Francuskoj, biti lepo i korisno iskustvo za naše ljude u Švajcarskoj, budući da se, kao i on, suočavaju sa izazovima života između otadžbine i zemlje u kojoj su odabrali da žive.
Danojlić je ukazao na važnost čuvanja i negovanja srpskog jezika i pisma, jer je nesvesno napuštanje ćirilice iz neodgovornosti ili neznanja gubitak važnog obeležja nacionalne kulture i identiteta. On je istakao da, bez obzira na nadiranje engleskog jezika sa svih strana, ne smemo odustati i udaljiti se od ćirilice i nacionalne posebnosti, jer je to ono čime mi možemo da doprinesemo svetskoj kulturi i po čemu se izdvajamo, što nikako ne znači niti na bilo koji način podrazumeva da treba ukinuti latinicu.
- Poljuljao se glavni čuvar srpskog jezika, naš narod na selu, a jezik je u gradskom žargonu brzo poprimio strane reči, koje smo usvojili i svakodnevno ih koristimo - rekao je književnik, ukazujući i na posledice odumiranja sela, kao našeg, ali i globalnog problema, kojim se u svojoj književnosti mnogo bavio.
Književno veče je trajalo preko dva sata, a brojna publika, koju je činila naša dijaspora, veoma je toplo reagovala na gostovanje akademika Danojlića.
U globalizmu nema prijatelja
Danojlić je rekao i da danas, u eri globalizma, kada se "velike države" i same suočavaju sa značajnim izazovima, ne možemo očekivati da se bave problemima "malih država", te da, u opštoj prezasićenosti u svetu i okrenutosti samome sebi, prijatelje na međunarodnoj sceni ne treba da očekujemo, već da stvaramo i održavamo dobre odnose, ali i da ne zaboravimo istoriju i stradanja srpskog naroda.
