Svetosavlje otvorilo vrata
Na versko-kulturnoj manifestaciji Duga noć crkava koju svake godine organizuje Savez evangelističkih crkava Hanovera, ove godine je kao i na osam prethodnih, uspešan učesnik bila i Srpska crkvena opština Hanover.
Crkve učesnice, njih 66, u svojoj "dugoj noći", osim molitve ponudile su razna predavanja i oko 350 različitih kulturno-verskih priredbi, a bile su otvorene od 18 sati do ponoći. Posetioci su dolazili spontano i neorganizovano, a u crkvama su ostajali po sopstvenoj želji.
U srpski hram već na samom početku došlo je oko tridesetak posetilaca, a taj broj se kasnije i povećavao. Sveštenik Milan Pejić prvoj grupi prvo je predstavio srpsku parohiju, a zatim ih je upoznao sa osnovama pravoslavne religije. "Prvi čas" zbog neočekivano mnogo pitanja potrajao je nešto duže od planiranih sat vremena.
Posetioci su najveće interesovanje pokazali za liturgijske običaje, ikone, freske, tok gradnje hrama, finansiranje i rad Crkvene opštine. Koliki interes Nemci pokazuju ne samo za pravoslavlje već i za srpske običaje i kulturu pokazala su i pitanja posle nastupa folklorne grupe Srbija. Mnogi su tražili da im se u detalje objasni vreme i kraj iz kojeg igre i nošnje potiču.
- U dodir s pravoslavljem prvi put sam došla u Bugarskoj, a nisam znala da tako nešto imamo i u Hanoveru. Hram sa kupolama u vizantijskom stilu jedinstven je u našem gradu, a folklorna grupa mogla bi da nastupa i na javnim priredbama za nemačku publiku - rekla je Monika Antes koja je posle gomile pitanja poželela da se s devojkama i slika.
- Monika i ja smo prijateljice i koleginice, a njen suprug prof. dr Peter Antes, inače, univerzitetski profesor i naučnik religije, rekao nam je da ove noći obavezno moramo da posetimo srpsku crkvu na listu. Hram je prekrasan, a freske i ikone su fascinantne. Narodne igre i nošnje su vrhunske. Ova Duga noć crkava i poseta srpskom hramu, za mene su bili impresivan i zanimljiv izlet u duhovno bogati svet - rekla je za "Vesti" profesorka engleskog Ula Majer.
Posle folklora sledio je obilazak hrama za posetioce koji su dolazili i odlazili, a na pitanja radoznalih vernika sat vremena odgovarao je dipl. teolog Matijas Borhert, pravoslavni Nemac, parohijan srpske parohije.
Posle obilaska hrama i Svetosavskog centra, sveštenik Milan Pejić održao je predavanje na temu "Pravoslavna liturgija i njeno značenje za pravoslavne hrišćane u dijaspori". Posle predavanja, program je završen zajedničkom molitvom. Posetiocima su u gornjoj sali ponuđeni kafa, piće pite i kolači.
Grci prve komšije
Na pitanje kakva je razlika u liturgijama različitih pravoslavnih naroda, sveštenik je odgovorio:
- Liturgije su iste. Razlike nema. Pored našeg hrama stoji grčki hram. Naše dve crkve u Hanoveru sačinjavaju jedinstven Pravoslavni centar. Kod Grka liturgija počinje u devet, a kod nas u deset sati. Ko hoće na pravoslavnu liturgiju da ide u devet sati, ide u grčki hram, a ko hoće da mu liturgija počinje u deset časova, može da dođe kod nas.
Hram osveštao patrijarh Pavle
- Srpsku crkvenu opštinu u Hanoveru osnovali su 1945. ratni zarobljenici i prisilni radnici, a 1958. registrovana je kao udruženje građana. Šezdesetih godina u Hanoveru je došlo do priliva ekonomske migracije, a devedesetih im se pridružio i veliki broj izbeglih i proteranih Srba iz Hrvatske, BiH i sa Kosova i Metohije. Bili smo 30 godina "podstanari" u evangelističkoj crkvi Krojc Kirhe. Kiriju nismo plaćali, ali se ukazala potreba za većim prostorijama. Kamen- temeljac položen je 2. maja 1993, a 1. juna 2000. godine hram je osveštao patrijarh Pavle. Hram je u srpsko-vizantijskom stilu izgrađen po projektu prof. dr. Predraga Ristića, a freske su tri godine radili Danica Kokanović Mladenović i Milosav - Miša Mladenović, umetnici iz Beograda. Naša opština sa Hanoverom i okolinom danas ima 2.000 članova - istakao je sveštenik Pejić govoreći o gradnji hrama i razvitku Srpske crkvene opštine u Hanoveru.
