I kao ženski ostao srpski
Sveštenik Milan Pejić, paroh hanoverski i arhijerejski zamenik, rado se odazvao pozivu "Vesti" da objasni nastale promene koje su u manastiru Presvete Bogorodice u Himelstiru prouzrokovale žestoke sukobe, pa čak i fizički napad na vladiku Andreja, episkopa austrijsko-švajcarskog i administratora Eparhije frankfurtske i sve Nemačke.
Oče Milane, zbog čega je došlo do reorganizacije manastira?
- Manastir u Himelstiru je do pre tri meseca dugo godina imao samo naziv manastir, a manastir bez monaštva nije manastir. U Nemačkoj imamo dva muška manastira, Skit Svetog Spiridona u Gajlnau kod Limburga i Isposnicu Svetoga Justina u Ajtelfeldu kod Fulde, čija je izgradnja u završnoj fazi. Pored dva muška manastira ukazala se prilika da imamo i jedan ženski. Po preporuci mitropolita zagrebačko-ljubljanskog gospodina Porfirija, a uz odobrenje Patrijaršijskog upravnog odbora SPC, vladika Andrej (Ćilerdžić) je u Himelstir primio 14 monahinja, ali je za sada zbog nemogućnosti smeštaja došlo samo osam.
Sektašice zbog porekla?
"U manastiru Svetog Georgija u Grčkoj nalaze se monahinje iz SAD, Rusije, Letonije, Švajcarske, Norveške, Velike Britanije, Francuske, Bangladeša, Ukrajine i Grčke, kao i mati Gerontisa Diodora iz Nemačke", piše na sajtu manastira Svetog Georgija.
Poreklo monahinja u manastiru Svetog Georgija verovatno je poslužilo kao "inspiracija" za priče da sestre koje su došle u Himelstir i nisu monahinje, već pripadnice neke mađunarodne sekte.
Šta je sve prethodilo ovoj odluci?
- Odlaskom Vladike Lavrentija manastir u Himelstiru je ostao bez monahinja. Dolaskom Vladike Konstantina (Đokića) 1991. godine zadržan je naziv manastir, ali u njemu nije bilo monaha. Dolaskom protosinđela Sergija (Paraklisa) Himelstir dobija nastojatelja manastira, ali bez monške zajednice. Otac Sergije je bio, u stvari, paroh manastirske parohije, a vernici su ga nazvali igumanom jer je upravljao manastirom. Odlaskom oca Sergija manastir je ostao bez ijednog monaha. Vladika Sergije (Karanović) u manastir je oktobra 2015. doveo arhimandrita Germana (Bogojevića). Ni on nije imao monašku zajednicu već je kao i otac Sergije upravljao manastirskom parohijom, ali su i njega vernici nazivali igumanom. Vladika Andrej je u manastir u Himelstiru doveo igumaniju Diodoru (Stapenhorst) sa sestrinstvom. A budući da ženskim manastirom ne može da upravlja iguman, vladika Andrej je 13. novembra 2017. godine oca Germana razrešio te dužnosti. Tom prilikom otac German je upravu manastira predao igumaniji Diodori, a upravu parohije ocu Aleksandru Perkoviću iz Kasela. Vladika Andrej je ocu Germanu još 8. septembra 2017. rekao da će u Himelstir doći monahinje. Otac German je išao u Srbiju i Republiku Srpsku, da pokuša da za sebe nađe drugi manastir. Međutim, on se iz otadžbine vratio bolestan i neobavljenog posla. Vladika Andrej mu je ponudio hram Svetog Save u Beču i boravak u Vladičinom dvoru. On to nije prihvatio i pravno, prema nemačkom građanskom zakonu, da bi regulisao status nezaposlenog, morao je da dobije otkaz. Manastirom upravlja jedan iguman ili igumanija i on podleže direktno episkopu. Danas manastirom Uspenja Presvete Bogorodice upravlja igumanija Diodora i tu druge uprave nema.
Zamera vam se da ste doveli monahinje koje nisu Srpkinje i koje ne znaju srpski jezik?
- U Srbiji i Republici Srpskoj trenutno nema dovoljno monahinja, ali to ne znači da u manastiru u Himelstiru neće biti i srpskih monahinja.
Kako će se verski život u manastirskoj parohiji dalje odvijati? Spominje se pripajanje Kaselu. Hoće li u manastiru služiti neko od srpskih sveštenika?
- Bivša manastirska parohija pripala je Crkvenoj opštini Kasel. Iguman German predao je tu parohiju 13. novembra 2017. ocu Aleksandru Perkoviću. Budući da je to prostorno veliki teren, osnovana je druga parohija - Kašelska, za Braunšvajg i Hameln, koju će, kako sam već rekao, opsluživati otac Slaviša Spasojević. U manastiru služi uvek neko od srpskih sveštenika. Sada je to otac Đorđe Pantelić. Što se tiče tutora Marka Tešića i Bože Erića, koje veoma cenim i volim, oni treba da od igumanije Diodore, koja je sada manastirski starešina, zatraže poslušanje da to i dalje rade i uveren sam da će oni tu dužnost moći i dalje da obavljaju. Eto primera Ljube Pilipovića. On se obratio Igumaniji Diodori i zatražio da na Svetog Savu organizuje zabavu s muzikom i zabava je održana. Ako tutori zatraže poslušanje, ja ću ih podržati, jer ih već 40 godina poznajem kao dobre i čestite ljude. U manastir su već dolazili i oni kojima je bila izrečena zabrana i nije im se ništa dogodilo.
Sve promene pripisuju se vladici Andreju, a mnogi se pitaju ko je njemu kao administratoru dao tolika ovlašćenja?
- Episkop može da upravlja samo jednom eparhijom, a vladiku Andreja je Sveti Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve na majskom saboru izabrao da pored svoje upravlja do daljnjeg i našom eparhijom. On je naš episkop-administrator, što znači da ima sva prava koja ima svaki episkop, a i građanska prava koja mu statuti naše eparhije garantuju. Zakonski je registrovan i on u ime eparhije može da potpisuje sve crkvene i građanske pravne akte. Administrator jedino ne vrši velike promene u eparhiji.
Neki su zbrinuti
Sveštenici - eparhijski službenici i službenice računovodstva - dobili su otkaze. Priča se da im je ugrožena egzistencija?
- Protojerej Slaviša Spasojević je bio sekretar Vladike Sergija, a protođakon Milutin Marić bio je blagajnik. Vladika Andrej ima svog sekretara iz Beča i ne može da radi sa dva. Otac Slaviša nije prihvatio ponuđeno parohijsko mesto u Austriji, pa je dobivši razrešenje dužnosti od 1. novembra ostao bez posla. U međuvremenu Eparhija je našla mogućnost za njegovo zaposlenje i on je od 1. februara postavljen za sveštenika na parohiji Braunšvajg-Hameln, sa sedištem u Braunšvajgu. Protođakon Milutin Marić od 1. februara je parohijski đakon u Dortmundu, pa kako vidite ni njegova egzistencija nije ugrožena. Kancelarija za računovodstvo je zatvorena, a te poslove je preuzeo dugogodišnji poreski savetnik (Steuerberater) naše Eparhije gospodin Kristof Buše, čija kancelarija za našu Eparhiju radi skoro dve decenije. Tri službenice računovodstva iz praktičnih i ekonomskih razloga dobile su otkaze. Dve dugogodišnje službenice do 31. marta ove godine imaju plaćen otkazni rok i tog datuma im radni odnos prestaje. Trećoj službenici, koja je bila kraće zaposlena, plaćeni otkazni rok istekao je krajem 2017. godine.
Vladici se pripisuju samovolja i arogancija, jer je sve promene proveo bez prethodnog obaveštenja vernika. Vernici koji su manastir gradili i održavali osećaju se uvređeni i poniženi.
- To je bio dužan da učini iguman German. Njega je 8. septembra vladika Andrej obavestio da će u manastir doći monahinje i trebalo je da on to objasni vernicima. To nije dužnost vladike.
Priča se da su monahinje članice neke verske sekte i da su proterane iz Grčke?
- One su iz svog manastira u Grčkoj došle u Mitropoliju zagrebačko-ljubljansku, a vladika Porfirije ne bi mogao da ih primi bez otpusta iz Grčke. To je crkveni zakon. Znači, one su u Himelstir došle iz Srpske pravoslavne crkve. Osam monahinja je smešteno u manastirskim sobama. Da smo imali više mesta došle bi i onih preostalih šest. One su se odlučile da svojim životom u manastiru služe Bogu. One nemaju propovedničku službu i nalaze se pod direktnim nadzorom episkopa. One nisu nikakve sektašice i greh je pred Bogom tako ih nazivati - objasnio je prota Milan Pejić.
Nije promenio ni ime ni vlasnika
Niko ne osporava zasluge vladike Lavrentija niti poriče učešće Srba u renoviranju oronule zgrade koja je 1979. postala centar srpske duhovnosti u Nemačkoj. Sveštenik Milan Pejić, međutim, uputio nas je na "Istoriju srpske pravoslavne crkve u zapadnoj Evropi", koju je napisao protođakon dr Stanimir Spasović.
"Na sednici Eparhijskog saveta, održanoj 3. juna 1979, vladika Lavrentije je upoznao Savet o kupovini imanja koje je plaćeno 220.000 nemačkih maraka i da je utrošeno 891.000 DM za adaptaciju i da se Episkopija zadužila 310.000 DM. Na ime pomoći i dobrovoljnog priloga prikupljeno je: Evangelistička crkva 120.000 DM, Katolička crkva 120.000 DM, prilog Srba i crkvenih opština 32.000 DM i prilog Nemaca pojedinaca 521.000 DM. Ukupno 793.910 DM", piše na 261. stranici, a autor kao izvor navodi zapisnik sa gore navedene sednice Eparhijskog saveta.
Na sajtu udruženja Paradisgartena iz Minhena (udruženje za podršku grčkom manastiru Svetog Georgija) u pozivu za sastanak stoji da će se skup održati u "našem odnedavno NEMAČKOM manastiru u Himelstiru", a u adresi stoji: Heilige Kloster der Gottesgebärin Oberedorf str. 12 31 137 Hildesheim- Himelstür.
Sudeći po tom pozivu manastir u Himelstiru nije više srpski manastir Uspenja presvete Bogorodice, već je nemački, koji je dobio naziv: Heilige Kloster der Gottesgebärin (Manastir svete Bogorodice).
Znači li to da je srpski manastir u Himelstiru, ipak, promenio i ime i vlasnika?
- Udruženje je napravilo jezičke greške. Uostalom, ne odlučuje udruženje ko je vlasnik manastira, samim tim ni o imenu istog. Manastir pripada Srpskoj pravoslavnoj eparhiji frankfurtskoj i sve Nemačke. Manastirski hram s konacima kupljen je je 7. jula 1978. a u katastarske knjige kao vlasnik upisana je Eparhija zapadnoevropska, koja je kasnije dobila naziv Srednjoevropska, a od pre tri godine Frankfurtska i sve Nemačke.
