Petra i Grejs su krune naše ljubavi
Bilo je nemoguće na nedavno održanoj školskoj priredbi u Štutgartu ne primetiti dve devojčice tamne puti koje su kao navijene trčale kroz salu. Jedna od njih popela se u krilo protojereja iz Štutgarta Stanka Rakića, a potom i potpisnika ovih redova zamolila da napravimo zajedničku fotografiju. Udovoljili smo, naravno, toj želji, pa su bliznakinje Petra i Grejs Kukić (7) - rekoše da se tako zovu i da dopunsku školu na srpskom pohađaju u Ludvigzburgu kod učiteljice Biljane Petrović - pozirale ispred objektiva reportera "Vesti".
U isto smo vreme od preslatkih devojčica saznali i zanimljivu priču tome kako su se njihovi roditelji upoznali i zavoleli, priču dostojnu one izreke "život piše romane".
Ispostavilo se da je njihov tata Milenko Kukić (56), Srbin rodom i sela Bistrica na Kozari. Do poslednjeg rata u bivšoj SFRJ živeo je i radio u Zagrebu, kao i mnogi drugi Krajišnici.
Kada su sukobi buknuli svom žestinom, za njega u Hrvatskoj više nije bilo mesta i odlučio se da sreću potraži u Nemačkoj. Danas živi u Konversthajmu kod Štutgarta.
Ljubav na prvi pogled
- Živeo sam ovde godinama i "zlopatio" se kao samac dok, vođen prstom sudbine, nisam upoznao moju suprugu Peninu (31), rodom iz Kenije - priča Milenko dok Penina "uskače" sa pokojom reči na srpskom koji je naučila od supruga.
- Upoznala nas je 2008. zajednička poznanica kod koje je Penina došla u Štutgart u posetu. Čim sam je video, između nas dvoje je proradila neka hemija, šta li, i odmah sam se zainteresovao za nju - priča Milenko, bacajući svaki čas pogled na suprugu koja je to odobravala klimanjem glavom.
Doznao je tako da Penina živi u Kelnu kod nemačke porodice kojima je kao bejbisiterka čuvala petoro dece.
- Čim sam to čuo znao sam da je ona žena za mene: mlada, lepa, zna sa decom, dobra domaćica... Šta drugo čovek da poželi - smeje se Milenko.
On dodaje da je, opet igrom slučaja, Penina upisala školu za negovateljicu (sada radi u staračkom domu), a mesto za praksu dobila baš u Štutgartu.
- Onda je sve bilo lakše, bili smo stalno zajedno, a našu vezu smo 2009. godine krunisali građanski sklopljenim brakom u opštini u Nemačkoj - priča Milenko.
- Ubrzo je Penina zatrudnela, a baš na moj rođendan, dobro se toga sećam, pozlilo joj je i hitno je zbog toga otišla na pregled u bolnicu. Kada se vratila dobio sam najlepši poklon, vest da ću uskoro postati otac dvojki - priča Milenko dok pogledom miluje suprugu, a ona mu uzvraća osmehom.
Svadba na Kozari, zabava u Keniji
Petra i Grejs su, u razmaku od nekoliko minuta, svet ugledale 24. septembra 2010. godine, a za tatu Milenka i mamu Peninu nije dolazilo u obzir da ih ne krste u pravoslavnoj crkvi. Za to je, međutim, trebalo da se ispuni jedan bitan u uslov.
Male poliglote
Grejs i Petra Kukić, mada još nemaju punih osam godina, prave su poliglote: govore nemački, srpski uče od tate i nastavnice Dopunske škole Biljane Petrović kod koje su redove na svim časovima u Ludvigzburgu gde žive, a od mame i bake su naučile ponešto na svahiliju, jeziku kojim se služi njihova brojna rodbina u Africi.
- Penina i ja smo morali prethodno da se venčamo u pravoslavnoj crkvi i taj uslov smo rado ispunili - priča dalje Milenko.
Pala je odluka da se svadba 13. avgusta 2011. organizuje na njegovoj rodnoj Kozari.
- Slavilo se, kako je to kod nas običaj, puna dva dana, a kroz šatru, specijalno podignutu za tu priliku, prodefilovalo je više od 600 gostiju! Moja rodbina i prijatelji su Peninu i decu odlično prihvatili. Ona je prva crnkinja u mom rodnom kraju koja je primila pravoslavnu veru i po pravoslavnim običajima se venčala u crkvi Svetog proroka Ilije na Kozari. A posebno sam uživao kad se sa svim gostima svadbenog veselja uhvatila u tradicionalno Kozaračko kolo. Roditelji mi, nažalost, nisu živi, ali kad je Penina čula da je moja majka rodila jedanaestoro dece, odmah je odlučila da će se jedna od ćerki zvati po njoj - Petra. Drugu smo nazvali po njenoj majci Grejs - priča Milenko i dodaje da su devojčice imale 10 meseci kada su pravile svadbu u njegovom rodnom kraju, ali da im ni u kom slučaju nisu bili na teretu.
- Toliko su svima bile slatke i zanimljive da su stalno išle od ruke do ruke, k'o narodna pesma - smeje se Milenko prisećajući se svadbenog veselja.
Prilika da devojčice upoznaju domovinu svoje majke u dalekoj Africi ukazala se, zbog mnogo razloga, tek na leto prošle godine. Tada su na tri nedelje, zajedno sa roditeljima, otputovale u Keniju, tačnije grad Navašu, udaljen 80 kilometara od prestonice Najrobija.
- Kao zet sam Penininom bratu unapred, kako je to kod njih običaj, poslao novac da pripremi zabavu na kojoj se će se okupiti sva njihova rodbina, a došlo ih je više od 60. Devojčice su baku Grejs upoznale ranije jer nam je dolazila u posetu u Nemačku, ali sada su videle i stričeve i brojne druge rođake. Meni je bilo ugodno, jer su me odmah prihvatili kao najrođenijeg - kaže Milenko.
Krajišnika uplašio - leopard
Kukić priča da je familija njegove supruge veoma religiozna. Hrišćani su, a molitva posle svakog ručka je obavezna.
- Iznenadilo me je da zbog verskih razloga ne piju ni kap alkohola - priča Milenko.
U razgovor su se tada umešale i malene Petra i Grejs. Uzbuđeno, uglas pričaju kako su bile na safariju i u prirodnom okruženju videle slonove, žirafe, lavove i mnoge druge životinje.
- Videla sam i velikog leoparda, a moj se tata uplašio - smeje se Petra.
- Jeste, bilo me je strah, ali samo da mi opasna zver ne ugrabi devojčice kroz otvor na krovu vozila kojim se se kretali - objašnjava Milenko.
Grejs su posebno oduševili majmuni koji su slobodno prilazli ljudima, a jedan "posebno bezobrazan" joj je iz ruku ukrao bananu i pobegao. Mama Penina im je priredila i iznenađenje: vodila ih je u oblizak Najrobija i u jedno turističko mesto na kenijskoj obali mora, gde su se divno proveli.
- Već smo isplanirali narednu posetu Keniji, a tašta mi je dala spisak stvari koje tom prilikom kao zet moram da obavim, a koje sam propustio, jer ona nije isprošena po njihovim običajima, pa sad mora da se za to izvadim - kroz osmeh kaže Milenko i dodaje da se unapred raduje novoj poseti afričkom kontinentu i domovini svoje supruge.
Požrtvovani otac
Milenko je godinama radio kao vozač, a potom u Štutgartu kao službenik u jednoj javnoj garaži. Međutim, razboleo se i već 15 godina je u invalidskoj penziji. Mada se prilikom hodanja mora pomagati štakama, stalno je sa ćerkama i redovno ih vozi u Dopunsku školu.
- Često sam videla tog požrtvovanog oca kako u automobilu sve vreme sedi i čeka da njegovim ćerkama budu završeni časovi - kaže nastavnica Biljana Petrović.
