Pečat umetnika utisnut i u Kini
Ljiljana - Lili Otašević, cenjena i nagrađivana skulptorka, dizajnerka i vizuelna umetnica iz Toronta vratila se nedavno iz Kine bogatija za nesvakidašnje umetničko i stvaralačko iskustvo.
Naime, Lili je prvu polovinu decembra provela u gradu Zhangjiagang, u blizini Šangaja gde je sa još tri kanadska umetnika učestvovala u projektu kinesko-kanadske kulturne razmene. Reč je o projektu pod nazivom " 2nd Idiorrhdžthmic: Chinese & Canadian Artists Exćange Project
" u kojem je svaki od četiri kanadska umetnika osmislio idejno rešenje za svoju skulpturu.
Inspiraciju za stvaranje svoga najnovijeg dela, skulpturu koju je nazvala Jedinstvo, Ljiljana - Lili Otašević pronašla je u univerzalnim odnosima u prirodi kao i u elementima iz kanadske i kineske kulture.
Veza čoveka i prirode
- Želela sam da vizuelno spojim te dve kulture. Još od tinejdžerskih dana upoznata sam sa knjigom koja se zove Ji Đing, na zapadu poznatijom kao kineska Knjiga Promena - I Ćing, koja datira još od pre Hrista. U knjizi su opisana 64 heksagrama. Oni su korišćeni da se predvidi ishod nečega što interesuje osobu koja postavlja pitanje u vezi sa tim. Krenula sam od heksagrama broj osam koji se zove Unitdž. Odnosi se na jedinstvo između vode i zemlje, i na plodnost. Generalno, može nositi i značenje univerzalne povezanosti čoveka i prirode u smislu da ne postoji Ja odvojeno od bilo čega drugog u univerzumu. U prevođenju ideje heksagrama u trodimenzionalni objekat predstavila sam raspored linija u heksagramu kao rečne oblutke ili kamenje koje sam poređala jedne na druge onako kako su te linije bile postavljene. Dobila sam fizički izgled koji vizuelno podseća na kamene strukture koje su postavljali stanovnici kanadskog severa - Inuiti. Te strukture su poznate pod nazivom Inuksuk i bile su vrlo važne za Inuite. Tako je nastalo moje Jedinstvo - ispričala nam je Ljiljana Otašević.
Sećaju se Valtera
Ljiljana Otašević još sabira utiske o svom putovanju. - Kina je toliko složena kultura da kad čovek ode tamo doživi izrazito snažan kulturološki šok. Mnogo je kontradiktornosti. Imate državu koja je komunistička u teoriji i kad je u pitanju državni aparat, ali potpuno kapitalistička u praksi. Prepoznavala sam neke elemente u društvu sa kojima sam se susretala i u Jugoslaviji dok sam odrastala. Simpatično mi je bilo da mi je jedan od naših domaćina ispred lista "China Daildž" koji je sa nama provodio dane, ispričao da se odlično seća filma "Valter brani Sarajevo." On je odrastao uz taj film tako da smo nas dvoje imali dosta zajedničkih tema. U tom smislu sam mogla da osetim povezanost sa tim narodom, ali je, ipak, sve drugačije. Njihov temperament je drugačiji - zaključuje umetnica.Zanimljiv je bio i način realizacije skulptura jer se sve dovijalo "na daljinu ", odnosno u kineskim fabrikama, bez prisustva autora. Autori su dobijali detaljne fotografije procesa izrade svojih skulptura kako bi mogli da šalju instrukcije, ako je trebalo nešto da se koriguje.
Skulpture koje su kreirali kanadski i kineski umetnici izložene su u gradskom muzeju Zhangjiaganga do 8. januara 2018. Nakon izložbe, one postaju deo trajne kolekcije skulptura u javnom prostoru i biće instalirane na različitim lokacijama u tom gradu. Umetnički pečat Ljilje Otašević tako je utisnut i u dalekoj Kini.
Utisci
"Imali smo relativnu slobodu u kreiranju, ali smo dobili zahtev da naše skulpture ne mogu da sadrže nikakav politički sadržaj. Ja se u svom radu i inače ne bavim politikom, ali je to ograničenje, zapravo vrsta cenzure , bila prva razlika sa kojom sam se susrela kad je u pitanju stvaranje u Kanadi i stvaranje u Kini", kaže za "Vesti" naša sagovornica.
Ona nam, dalje, predočava sistemske razlike u načinu delovanja i rada umetnika u ove dve zemlje. "Za razliku od Kanade gde, kada je u pitanju projekat skulptura u javnom prostoru, sve ide prilično sporo zbog zaista demokratskog procesa odlučivanja prilikom nadmetanja na konkursu, u Kini se projekti većinom daju umetnicima povezanim sa vlašću. Realizacija je zato zaista brza i to je pozitivno. Međutim, zbog centralizovanosti, mali broj ljudi donosi ključne odluke. Takva vrsta povezanosti umetnika sa strukturama koje o projektima odlučuju prisutna je i kod nas u Srbiji oduvek, ali i u Evropi. Kanada je i u tom smislu obećana zemlja, jer ovde zaista postoje šanse da se postigne nešto samo na osnovu kreativne ideje, bez obzira koga znaš i odakle si. To je, po meni, najveća razlika u odnosu na to kako je biti umetnik u Kanadi ili u Kini i Evropi", smatra Lili Otašević.
Priznati umetnik
Lili Otašević diplomirala ja slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirala. Izlagala je u Kanadi, Americi, na Bliskom istoku i nedavno, prvi put, u Srbiji. Iako školovana u Srbiji, i to kao slikar, naša sagovornica svoju karijeru gradi u Kanadi, gde živi preko dve decenije. Njeno umetničko delovanje usmereno je na skulpturu i industrijski dizajn i u tim oblastima je naš najpoznatiji i najnagrađivaniji umetnik u Kanadi.
Poziv da učestvuje u projektu u Kini, Ljilji Otašević stigao je od kanadske umetnice iz Markama - Džiaojing Džan (Šjaodzing Jen) poreklom iz Kine, koja je bila kustos izložbe. Organizatori projekta - kulturne razmene Kine i Kanade - jesu grad Zhangjiagang, Institut umetnosti u Nanjingu i jedini visokotiražni dnevni list koji izlazi na engleskom u Kini - "China Daildž".
