Reditelj za "Vesti". Hipokrizija nas progutala
Rasprodate sale na sva četiri izvođenja predstave "Hamlet u selu Mrduša Donja", komada Ive Brešana koji je napisan pre 52 godine, bio je znak da je veliki posao kojeg su se poduhvatili članovi amaterske pozorišne trupe Teatar 10 sa Lukačem uspešno završen.
U bogatoj kulturnoj ponudi s mnogobrojnim događajima u srpskoj zajednici u Torontu ovog decembra, oni koji su odgledali predstavu samim svojim dolaskom pokazali su šta ih zanima.
Naravno da je bilo nedoumica, a i onih kojima se ovaj "Hamlet" nije svideo iz različitih razloga, ali to i jeste uloga pozorišta: da nikoga ne ostavi ravnodušnim, što je samo po sebi, vrednost pozorišnog iskustva.
Glumci su uložili ogroman rad i trud u predstavu i to je bilo vidljivo. Činjenica je i da je svako izvođenje bilo bolje od prethodnog, što je vrlo često slučaj i s profesionalnim pozorišnim ansamblima, i da je magija razmene energije između glumačkog ansambla i gledalaca dostigla vrhunac u poslednjoj predstavi.
Tada je, zapravo, radost igranja na sceni među glumcima bila i najvidljivija.
Akcenat kao maska
Sa Aleksandrom Sašom Lukačem, rediteljem predstave, za "Vesti" smo razgovarali o tekstu, načinu izvođenja i porukama.
Zašto baš Brešan i čiji je izbor bio ovaj tekst, napisan davne 1965. godine, koji je složen, višeznačan i nimalo lak za izvođenje?
- Iako sjajan, ovo je pomalo zaboravljen tekst koji je savršeno spojio vrlo sofisticiranu dramsku formu sa izuzetno preciznim seciranjem naše tadašnje stvarnosti. Mi, kao pozorišna trupa, posle velikog uspeha sa "Ženidbom", tražili smo tekst koji će biti veći izazov od Gogoljeve scenske pošalice, a to je ovaj Hamlet svakako bio. Mislim da su reakcije publike potpuno potvrdile naš izbor.
Postavkom ste ostali u prostoru, vremenu i jeziku originalnog teksta. Šta ste želeli da se iščita iz njega u ovo vreme koje je mnogo drugačije od onog u kom je tekst nastao?
- Ne slažem se da je ono vreme toliko drugačije od našeg vremena. Jeste u detalju, svakako, ali izmeštati ovog Hamleta u neki 21. vek ne bi imalo smisla i mislim da bismo nekakvim malim dramaturškim osavremenjivanjima samo pokvarili integralni oblik ovog vrlo značajnog komada. Što se tiče nekakve "ideje" vodilje, želeo sam da pogledamo u prošlost gde je i počela hipokrizija koja nas je konačno progutala kao državu. Mislim, naravno, na Jugoslaviju, a nisam siguran ni da su novonastale državne tvorevine imune na te procese.
Čini se da je borba sa autentičnim jezikom bila teška, pa kako se kraj predstave primicao i koncentracija padala, sve više ekavštine u govoru glumaca bilo je primetno. Je li to bio najteži segment teksta da se savlada i da li su glumci bili svesni u šta se upuštaju?
- Ne mislim da je poenta predstave bila da se uverljivo dočara nekakva Mrduša Donja. U principu, ovakvi akcenti i najbolje služe kad se lome, odnosno "izdaju" na sceni. To je staro sredstvo klovna ili komedije del arte akcenat je tu samo maska i što se više prepoznaje kao maska, to je jasnije da predstava ne kritikuje neke jadnike iz izmišljenog sela, nego da pokušava da kaže da je to svuda kod nas isto, da li u zagorskom ili beogradskom ili bilo kom drugom miljeu. Komad je i bio zabranjen ne zbog kritike Mrdušanaca nego kritike jednog sistema.
Veliki rad na sceni
Otkud učitelj Crnogorac u predstavi? Je li to ustupak nemogućnosti savladavanja autentičnog jezika, ili je bilo, pošto ste Vi poznati kao reditelj koji dozvoljava slobodu glumcima, "neka se igraju, pa ćemo videti šta će biti od svega toga"?
- Zaigrali smo se i improvizacije na temu "sveznajućeg" Crnogorca su se jako lepo "otvarale" na sceni i donosile dodatnu dozu humora u predstavi koja stalno balansira između komedije i tragedije.
Glumci
U predstavi "Hamlet u selu Mrduša Donja" igraju: Milan Vasić, Saša Radovanović, Ksenija Jovšić, Jelena Žikić, Bojan Banović, Milan Veselinović, Ratko Todorović, Dragan Stupar, Ivana Obradović, Jelena Solujić, Snežana Velimirović i Gordana Laković.Inače, "Hamlet u Mrduši Donjoj" je najpoznatija drama Ive Brešana po kojoj je snimljen i film 1973. godine. Reditelj Krsto Papić tada je uposlio plejadu najboljih jugoslovenskih glumaca: Radeta Šerbedžiju, Milenu Dravić, Ljubišu Samardžića, Fabijana Šovagovića, Zvonka Lepetića i druge.
Kao reditelj i jedini profesionalac u grupi amaterskih glumaca, kako ste zadovoljni celokupnim iskustvom u koje spadaju i sve četiri rasprodate predstave?
- Očigledno je da je našem narodu u Torontu potrebna ovakva vrsta pozorišta. Iz brojnih komentara na našeg "Hamleta" sam saznao da su mnogi naši gledaoci nezadovoljni pojedinim gostovanjima iz Srbije, ocenjujući ih ili kao preskupe tezge ili kao komade koji su suviše provokativni za publiku koja s izvesnom nostalgijom dolazi u pozorište. Njima nije preko potrebna neka pozorišna biopsija leša zemlje iz koje smo svi ovde pobegli. Sam čin odlaska je valjda bio dovoljan. Ovo što mi radimo izgleda da pleni dobrim odabirom komada i, što je podjednako važno, velikim radom koji je očigledan na sceni, kao i iskrenim radovanjem samom činu predstavljanja. Mi svake godine i osvežavamo ekipu što se pokazalo kao odlična praksa - zaključio je na kraju razgovora za "Vesti" reditelj Aleksandar Lukač.
Često u Srbiji
Aleksandar Saša Lukač je iskusni i poznati reditelj i profesor na Jork univerzitetu.
Njegova karijera obuhvata delovanje pre rata devedesetih godina prošlog veka u beogradskim pozorištima.
Posle preseljenja u Kanadu režira u Torontu.
Često kao reditelj gostuje u Srbiji, posebno u šabačkom pozorištu, gde je prošle godine režirao komad Pedra Kalderona "Život je san".
Povremeno sarađuje s našim amaterskim pozorišnim trupama u Torontu. "Hamlet u selu Mrduša Donja" je poslednja u nizu predstava nastala kao plod te saradnje.
