Pesma uz srpsku trobojku
Gde dočekati i drugu Novu godinu, nekako još slađu, srpsku pravoslavnu? Ili, kako? Dijasporci presudili: - U Pavijon su Boa, uz lepe pesme, u restoranu Lepa pesma.
Tu gazduje popularni Miša s majkom Kosom, od Banjaluke su i Srbi od glave do pete što je potvrdila i široko razvučena srpska trobojka. Bilo je i novogodišnjih dekoracija. Okupilo se pedesetak zemljaka, a po našem običaju u takvim trenucima mora se jesti gurmanski i svaki zalogaj zaliti, a tu kombinaciju prate muzika i pesma, uvek obojeni setom i nostalgijom, čak i kad su veseli i ritmični.
Svirao je harmonikaš Zoran Marković sa svojim društvom, violinista Milan Marinković je atmosferu oplemenjivao, tokom cele noći pevača Gagija pratio je hor u sastavu svih okupljenih, pa i onih bez sluha i glasa.
Novokomponovane pesme izborile su prednost nad izvornim, narodnim i starogradskim, a svako je po izboru mogao da nametne svoj ukus, što se preformulisalo u "kafansku novogodišnju demokratiju".
Naš društveni život u Parizu i predgrađima čine i udruženja: po godinama postanka mlađi Beli anđeo i veteransko Prijateljstvo, oba iz Sen Denija. Iako unapred nisu znali da će im Lepa pesma biti zajedničko mesto slavlja, odmah su se isprepletali mladi sa onima srednjih godina, a oni koji se odranije nisu poznavali uspeli su da u ovoj veseloj noći tako druguju da su na rastanku, u ranu zoru, najavili nova okupljanja.
Slađa Stamenović je čelnica Belih anđela, od nje potiču ideje, a za realizaciju je uvek dovoljan broj raspoloženih. Slađa je nasmejana i živahna, vatra živa, pa i druge raspali. Prijao joj je provod do tri sata posle ponoći, a ipak se požalila:
- Bilo bi i duže, da ujutru nismo morali na posao.
Veteran Raša
Veterane KUD-a Prijateljstvo kao predvodnik zastupao je Raša Ilić, Crnogorac kao i Bosa. Rašu pozna ceo naš Pariz, veliki je aktivista i jedan od osnivača Prijateljstva. Bez Raše ništa ne može, pa ni doček srpske Nove, a kako je nagomilan iskustvom, pomalo se sećao i prijašnjih dočeka Nove godine.
Bez mamurluka
Slađa, Nikola, Bata, Gorica, Svetlana, Dragoljub, Miša, Dušica, Mira, Ceca, Mica, Novka, Zorica, Milica, Velja, Joki, Sveta, Jelena, Milijada... Srbi, Crnogorci, Bosanci, zajedno slavili, uživali, pevali, i najviše između stolova igrali kolo. Niko se nije umorio, a niko ni previše popio, jer mamurluk u sutrašnjem radnom danu nije preporučljiv.
