Škola u koju svi rado dolaze
Prođe leto, lepše od onog prošlogodišnjeg, tako govore đaci učiteljice Ljiljane Simić iz Dopunske škole na srpskom jeziku, ugnezdene u društvenim prostorijama braće Adamović i pariskom predgrađu Obervilije.
Uh, koliko je na ovom prvom skupu bilo priča i pričica, o svemu što se doživljavlo kod bake i deke u matici ili tokom svakojakih putovanja, pa i do morskog žala, a dobro su se proveli i oni koji nisu napuštali roditeljsku kuću ili stan u Francuskoj kao zemlji prijema. A svima igra bi zajednička. Stvarno, ništa lepše od igranja, ali, eto, dođe vreme i za početak učenja, a svi okupljeni u učionici priznali su da im je mnogo draga ova školica i da im mnogo pomaže, zato se u zavičaju i među svojim osećaju nekako opuštenije i slobodnije.
Prvo okupljanje, prva prozivka. U učionicu stiglo 20 učenika, neki i prvi put, svakome pripalo mesto u školskim klupama. Samo na ovom startu, sa strane ih motre roditelji, a nastavnica Ljiljana poče sipati reči dobrodošlice, učenicima deli umilne poglede, a odraslim se obraća toplim glasom:
Radosni
Na prvom času, radosni zbog novog početka, bili su:
Anita i Andrea Niketić, Matija i Lidija Biondelon, Stefan Mihajlović, Lazar Josić, Luna, Dejan i Maksim Adamović, Ognjen Miladinović, Petar Stanković, Lena Stanojević i Varvara i Sokol Božanić.
- Hvala na saradnji. Zajedničkim trudom ova deca će postati dobri, pošteni, srećni i uspešni ljudi. Zajednički cilj je da sačuvamo decu od potpune asimilacije...
I svi se nesvesno uspraviše, kao da već vide svoja poodrasla uspešna čeda.
U ovom školskim centru, uz učionicu je i sala gde, tokom odmora, deca mogu da se igraju i dodatno druže, a tu ih roditelji sačekuju, zimi se ugreju, što bi se reklo:"Super radi radnja kod braće Adamović."
Eto, toliko za startni dan, a radnih dana biće mnogo, biće i zadataka, naučenih pesmica, biće pesme, svirke i priredaba. U ovoj školici je toliko lepo da do sada nikad niko nije rekao da mu je dosadno.
