Migranti su deo Favoritena
Zajednički projekat Zajednice srpskih klubova u Beču i Magistrata 17 zaduženog za integraciju završen je prezentacijom knjižice "Mi smo Beč - Kada smo pre 50 godina došli - istorija migracije u Favoritenu".
U prostorijama Zajednice okupila su se deca škole Sonvend-kampus, koja su učestvovala u ovom projektu. Stana Ćuskić iz KUD "Branko Radičević" i Nikola Poljak iz nevladine organizacije Mitten in Favoriten čitali su odlomke iz knjižice koja je nastala na osnovu priča dece migrantskog porekla.
Deca su ispričala svoju priču, to jest odakle su roditelji došli u Beč i kako se osećaju u Austriji, posebno u 10. bečkoj opštini.
Na početku druženja Franc Markus, predsednik 10. bečke opštine (Favoriten) je ukazao da se radi o najvećoj bečkoj opštini, koja je sa 202.000 stanovnika veća od glavnog grada Švajcarske - Berna. On je rekao da je Favoriten uvek bio okrug s najvećim udelom migranata.
- Nekada su to bili radnici iz Češke i Slovačke. Oni su radili u našoj fabrici za izradu cigli. Da nije bilo njih ne bi ni imali današnju Ringštrase, glavnu ulicu u centru grada, kao i sva zdanja oko nje. Ta zdanja su pravljena ciglama iz fabrike u Favoritenu. Naši radnici su doprineli lepom izgledu Beča - kazao je Markus.
On je dodao da su krajem 60-ih i početkom 70-ih godina Beč ponovo trebali radnici i da je došla prva generacija gastarbajtera, pretežno iz bivše Jugoslavije i Turske.
Markus je ukazao i na veliki doprinos preduzetnika migrantskog porekla po bečku privredu.
- Voleo bih da imamo statistiku koliko migranti preduzetnici doprinose našoj privredi, privredi Favoritena. Radi se o srednjim i malim preduzćima koji daju značajan doprinos. Bolje je da imamo preduzeća koja rade neko da imamo prazne lokale - objasnio je on.
Tokom projekta članovi Zajednice, "prvi" migranti našeg porekla obilazili su škole i đacima pričali kako je to bilo kada su se doselili u Austriju pre 50 godina.
Koje probleme su imali, kako su stanovali, kako živeli i kako se družili, negujući svoju kulturu, ali se ujedno integrišući u austrijsko društvo.
- Ovakvi projekti su veoma važni jer njima predstavljamo priču naših migranata, koja stanovništvu često nije poznata, i zbog toga imaju predrasude. To je namenjeno pre svega za Austrijance, koji su imali priliku da čuju životne priče gastarbajtera - kazao je Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice.
Zainteresovane i druge opštine
Borislav Kapetanović je naglasio da je projekat završen uspešno i da su za njega interesovanje već pokazale i druge bečke opštine.
- Planiramo da ovaj projekat razvijemo i s drugim bečkim opštinama u kojima imamo naše klubove - najavio je on.
Svi učili kolo
Posle prezentacije knjige o migraciji prisutnoj deci Stana Ćuskić i Aleksandr Novaković, koreograf i SKC "Stevan Mokranjac" prikazali su lepote srpskog folklora, od nošnji do koraka narodnih igara iz Srbije.
