Spasli ste nas muka
Do pre mesec dana usamljene, bolesne i siromašne starice Stana Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni, Miljojka Aksentijević iz Žunjevića na ovoj planini i Kata Bašić iz Svilanova na Goliji nisu u svojim oronulim i hladnim kućercima imale ni kilogram brašna, ni metar drva, ni najneophodnije lekove.
Zimu su čekale strahujući kako će je preživeti i hoće li dočekati proleće. A onda su, nakon teksta u "Vestima" i apela dobrim ljudima da pomognu nemoćnim staricama, na scenu stupili naši čitaoci iz Nemačke, Austrije i posebno iz daleke Australije. Za samo mesec dana bake su potpuno zbrinute i sada mirno, bez ikakvih strahova i neizvesnosti, čekaju prvi sneg i zimu koja će ih najverovatnije mesecima odseći od ostalog sveta.
Mada su i prethodnim donacijama dobrim delom već bile zbrinute (obezbedile ogrev, brašno, namirnice, sredstva za higijenu i lekove) nova donacija od 1.000 australijskih dolara (po 330 dolara) koju su bakama poslali članovi Udruženja penzionera iz Volongonga kod Sidneja, mnogo će značiti Stani, Miljojki i Kati.
Kad smo u to ime po treći put u poslednjih dvadesetak dana stigli do zabitog Dragočeva na "vrhu Rogozne", do koga se stiže samo terenskim vozilom, pešice ili traktorom, da baki Stani uručimo još novca, starica je bila u šoku. Nije mogla da veruje da joj dobri ljudi i dalje pomažu i da brinu o njenom zdravlju i uslovima za život.
- Bog vam dao, dobri ljudi, sve što poželite u životu! Hvala penzionerima iz te daleke zemlje što su nas se setili i od svojih usta odvojili da meni, Miljojki i Kati bude bolje. Spasli su nas. Strahovala sam kako ću u nemaštini provesti zimu, molila sam i neke ljude iz susednih sela da mi dovezu bar dva metra drva i dobrog poštara Rada Jokovića da mi iz Novog Pazara prebaci džak brašna, a ispade da svih namirnica imam do proleća. Platiću i struju, kupiću još lekova, a nešto ću sačuvati za ne daj Bože. Sada kada sam zbrinuta Bogu se molim za zdravlje i lepo vreme - priča baka Stana Minić.
Nanovo se obradovala i starica Miljojka Aksentijević iz takođe zabitog Žunjevića na Goliji, koja još čeka majstore da joj postave nova vrata i stiroporom utople njen kućerak od blata i dasaka. U zalihi odranije čuva 450 evra koje će, sa novih 200 evra (330 AUD iz Volongonga) čuvati za detaljniju popravku kuće u kojoj živi.
- Radove ću, ako dočekam proleće, jer u mojim godinama nikad se ne zna da li ću dočekati i jutro, nastaviti iduće godine. Nadam se da se neću zimus smrzavati, jer drva imam u izobilju, a i šporet koji su mi kupili čitaoci "Vesti" je još nov. Hvala dobrim ljudima iz tog Volongonga, hvala svima koji su mi do sada pomagali. Želim im svaku sreću i sve što je dobro - poručuje baka Miljojka dok lepe jesenje dane koristi da sebi isplete novi džemper i zimske čarape.
Pre nego što smo pošli u posetu i trećoj usamljenoj baki, Kati Bašić iz Svilanova na Rogozni, starica nam je po učiteljici Marini Biševac poručila da joj dovezemo i najpotrebnije namirnice i kupimo nešto za doručak. Mnogo se, kaže, uželela bureka i čuvenih novopazarskih ćevapa.
Naravno, ispunili smo joj i ovu želju.
- Zaboravila sam kad sam poslednji put bila u Novom Pazaru. Mislim da je od tada prošlo 15 godina. Kako da odem kad jedva hodam, a i šta ću tamo kad nemam nikoga svoga, a često ni dinara u džepu - priča Kata i dodaje:
- Sad imam novca i ako me neko poveze otići ću do grada, hoću pre smrti bar jednom da odem u Novi Pazar i Sjenicu. Zahvaljujući dobrim ljudima, imam nekoliko stotina evra i zbrinuta sam do proleća. Više mi i ne treba, samo neka me zdravlje posluži. Jedino me žalosti što u moj rodni Drniš kod Knina u Hrvatskoj, odakle sam kao mala sa roditeljima došla u ovaj kraj, nikad neću otići. Nikoga tamo nemam, a i da imam, nisam više za duža putovanja - ističe baka Kata i naglašava da nikada u životu, kao ovih dana, nije imala toliko novca u svojim rukama.
Priložnici iz Volongonga
Pored donacije od 1.000 dolara, stiglo je i poduže pismo dobročinitelja u kome između ostalog piše:
"Pri Crkvenoj opštini Svetog Jovana Krstitelja u samom centru Volongonga već decenijama deluje i penzionersko društvo koje se sastaje svakog četvrtka pre podne, a koje trenutno broji oko četrdesetak članova. Pod pokroviteljstvom lokalne multikulturne organizacije redovno se sprema ručak, a koordinator gospođa Vlasta Sladaković u saradnji sa parohom ocem Brankom Bosančićem često vodi penzionere na ekskurzije i izlete, a pomaže, kad i koliko se može i sunarodnicima u otadžbini. U duhu hrišćanske ljubavi i odgovornosti za drugoga, na inicijativu penzionerke gospođe Dragice Radošević, organizovano je i odgovoreno na akciju Humanitarnog mosta u "Vestima" u kojoj se poziva na pomoć staricama sa planine Rogozne i Golije. Ganuti njihovom tužnom životnom pričom u veoma kratkom roku prikupljeno je ukupno 1.000 dolara. Priložnici su: Dragica Radošević, Nataša Medić, Danica Bogovac, Mirsa Nadovska, Anica Brubnjak, Milena Katić, o. Branko Bosančić, Dušica Petrović, Ana Mazibrada, Marija Pozder, Katarina Marković, Dragan Radošević, Miroslav Radošević, Vesna Stajić, Živorad Bogosavljević, Olivera Tatalović, Božica Drača, Danica Košpenda, Judita Matić, Stojanka Marjanović, Ljubica Delić, Vlasta Sladaković i Jagoda Pupovac."
