Biće para za kontrole
Nema tog čoveka koji se u svom životu makar jednom nije našao na vetrometini sudbine kada ga problemi šibaju sa svih strana i to je period, ili periodi života kada čovek ili potone, ili se uspravi i hrabro se uhvati u koštac sa onim što ga je snašlo. Dragan Obrenić iz prigradskog naselja Konjevići u Čačku jeste jedan od onih koji se ne predaje u borbi za život svog jedinca, 10-mesečnog Marka kome je Dragan i otac i majka.
Tačnije, od onog trenutka kada je Marko rođen i u toj borbi je, bar do pre nekoliko dana, bio gotovo potpuno usamljen. Od pre nekoliko dana u životu Dragana i Marka, nakon pisanja "Vesti", dešava se i ponešto dobro. Dobri ljudi iz Austrije i Australije počeli su da se javljaju i šalju pomoć. Između ostalih i naša verna čitateljka i redovna donatorka Baka Vida iz Adelejda, čije srce kuca za nevoljnike u otadžbini, a koja je Draganu i Marku Obreniću poslala 250 dolara. Ova donacija odmah je prosleđena na njihovu kućnu adresu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Najviše me je obradovalo to što je Marku iz dana u dan sve bolje, jer je počeo da podiže glavicu i da pokreće ruke i noge, a lekari me uveravaju da će biti još bolje. Uz to, pre nekoliko dana dobio sam 100 evra koje mi je poslala plemenita Ljubica Vukomanović iz Beča, a danas, eto, dodatnih 250 dolara, koji su stigli od Baka Vide iz Adelejda u Australiji. Novac me je, naravno obradovao, jer sada bar neko vreme neću morati da brinem kako ću odvesti Marka do bolnice u Beograd. Ali, gotovo i više od novca mi znači saznanje da Marko i ja nismo sami i da ima mnogo naših ljudi u svetu koji ne žale da pomognu nama i sličnima koji su trenutno nezaštićeni na životnoj vetrometini. Hvala im od srca i njima i svima drugima koji makar i u duši saosećaju sa nama u ovim teškim vremenima koje moramo da oživimo kako znamo i umemo. Nadam se da kada bude Marko malo porastao i kada nađem posao da ću i sam biti u prilici da pomognem drugima onako kako oni danas pomažu meni - reči su zahvalnosti Dragana Obrenića.
Problemima nikad kraja
- Ostao sam sam, ali uporan u nastojanju da učinim sve da pomognem sinu, koji je zbog brojnih zdravstvenih problema potpuno nemoćan i kome nema života bez moje pomoći i ljubavi. Eto, pre nekoliko dana iznenada mi se razboleo otac, valjda i on od sekiracija, tako da sada i o njemu moram da vodim brigu. Ma, problem do problema, a problemima kraja nema - objašnjava Dragan samo delić onoga što je njemu i njegovom sinu Marku pripremila sudbina.
Njegov sin Marko je, podsećanja radi, rođen pre vremena, bio je težak 1.100 grama zbog čega je veoma dugo morao da bude u inkubatoru. Prvih nekoliko meseci Markovog života u inkubatoru su ostavili ozbiljne posledice po njegovo zdravlje, posebno na njegov vid, a još dok je bio u inkubatoru doživeo je i manji moždani udar, što je još više komplikovalo njegovo ionako krhko zdravlje. U međuvremenu, tako to ide kada kola krenu nizbrdo, i Markov i Draganov život je dodatno iskomplikovala supruga, Markova majka, koja ih je bez ikakvog objašnjenja ostavila odmah po Markovom rođenju.
Kontakt za pomoć
Ukoliko želite da pružite podršku Draganu Obreniću iz prigradskog naselja Konjevići u Čačku, možete stupiti u kontakt sa njim putem telefona na broj 00381 64 361 49 77 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Naravno, kao i uvek na usluzi je Redakcija "Vesti".
Za Marka i Dragana, u situaciji u kojoj su se našli, može se reći, tako kažu i mnogi Čačani, da su pravi heroji - Marko među bebama, a Dragan među očevima, koji se na sve načine bori da uz pomoć lekara ozdravi svog jedinca i mezimca.
- Kada je u pitanju Markovo zdravlje i svi drugi poslovi koje obično obavlja majka, ništa mi nije teško. Nije mi teško da ga dva-tri puta mesečno vodim na lekarske kontrole u Tiršovoj u Beogradu, da ga dva puta dnevno nosim po nekoliko kilometara po svakakvom vremenu do bolnice u Čačku na rehabilitaciju kako bi, ako Bog da, uskoro prohodao, ali najveći mi je problem novac. Sve košta, dosta sam se zadužio kod prijatelja koji imaju razumevanje za moju i Markovu situaciju, od države ne dobijam ništa. Živimo od pomoći mojih roditelja koji imaju mala primanja tako da odvajam od usta, ali u pravom smislu te reči, kako bi Marko imao ono osnovno što bebi treba - ističe Dragan, koji pored svih briga ne odustaje od borbe da svog sina podigne na noge.
