Kad nevolja pokuca na vrata

Mnoge ljude teška muka natera da se obrate za pomoć nekome, čine to teška srca. Ipak, još teže pada kada ste primorani da svu svoju intimu prospete i u javnost, jer drugog izlaza nema na vidiku. U takvoj situaciji našla se i samohrana majka Irena Ćelić (49) iz Beograda, od momenta kada je ostala bez zaposlenja. Dugovi su naglo počeli da se gomilaju, deca traže svoje, a rešenja nema ni "u najavi".

K. Nedeljković

Strepi od izvršitelja: Irena Ćelić

- Već dugo se borim sama za svoju decu, jer od bivšeg supruga nemam nikakvu pomoć ni podršku. Izlazila bih na kraj nekako, ali sada je situacija dosegla kritičnu tačku. Izvršitelji su nam zbog dugovanja za komunalije skoro tik na vratima, a ja ne smem da ostavim decu bez i ovo malo krova nad glavom - kazala je našim novinarima Irena Ćelić, rodom iz Pirota.

U nastavku razgovora, pokazuje nam sve neizmirene račune (od oko 2.000 evra) od kojih joj san ne ide na oči. Strah, strepnja, crne slutnje stalno su joj pred očima.

- Od kad je firma u kojoj sam godinama vredno radila otišla u stečaj, a nama radnicima ostale neizmirene višemesečne zarade, počela je i moja agonija. Radila sam gde sam i šta sam stigla, ali neretko mi se dešavalo da me gazde i ne isplate. Shvatila sam da više nemam kud nego da se obratim nepoznatim ljudima za pomoć. Koliko to teško pada, ne mogu ni da vam objasnim. Radim to isključivo zbog svoje dece, oni nisu nizašta krivi. Udala sam se i rodila troje dece, ipak posle 15 godina braka, kola su krenula nizbrdo. Jedino rešenje koje je bilo moguće jeste razvod, da deca ne bi trpela torturu oca, koji je često znao da dođe kući u alkoholisanom stanju. Šta se to u njemu dogodilo ne znam ni sama, ali sada smo tu gde jesmo, a izlaz ne vidim - govori Irena.

Najradije bi kako kaže, volela da dobije neko zaposlenje u svojoj struci (tehničar za upravljanje poslovima), to bi bio najbolji mogući ishod. Međutim, kako stvari stoje, nema izgleda da će se to dogoditi u skorije vreme, iako Irena koja je na birou rada, neumorno konkuriše za posao na mnogim mestima.

- Iskreno govoreći ukoliko bi mi neko ponudio posao, to bi mi bila najveća moguća pomoć. Međutim, tu je i problem dugova koje ne mogu sama da rešim. Nemam nikoga od porodice ko bi mi pomogao. Čak mi je i majka nedavno preminula u Pirotu, pa smo i tu imali dodatne izdatke. Školska stipendija za dvoje mlađe dece (srednjoškolci), isto bi nam donela ogromno olakšanje. Stvarno mi je svaka pomoć dobrodošla, jer jedva da imamo za najosnovnije - iskreno će Irena na rastanku, koja trenutno preživljava samo od socijalne pomoći.