Vratite Nađi osmeh na lice

Prema verskim običajima, sveće se na grobljima u Srbiji pale uglavnom u znak sećanja na preminule bliže i dalje rođake, prijatelje, komšije, znane i neznane.

Z. Marjanović

Svaki dan kao godina: Nađa Marinković

Kada sveće dogore i bar donekle smire duše i onih koji pale i onih kojima se pale, groblja obilazi Marina Marinković, koja skuplja vosak sagorelih sveća, pretapa ga i prodaje ga izrađivačima sveća.

Svaki zarađeni dinar od posla na koji je primorana odvaja za lečenje svoje teško bolesne ćerke Nađe, učenice petog razreda OŠ "Milica Pavlović" u Čačku.

Muke majke Marine su počele onog trenutka kada je ustanovljeno da je njena ćerka Nađa, rođena sa ulegnutim grudnim košem ili, kako se drugačije opisuje anomalija, sa levkastim grudima.

Iako lekari, prema rečima Marine koja je silom prilika ušla u sve tajne problema sa ulegnućem grudnog koša, ne preporučuju hiruršku intervenciju, operacija je bila neophodna, jer joj je nesrazmeran grudni koš vremenom sve više pritiskao srce i pluća i sve je teže disala.

Lekari u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu odlučili su da Nađu operišu, a operacija je ocenjena kao uspešna.

- Tada sam se nadala da će operacijom i ugradnjom metalne ploče u Nađine grudi biti rešeni svi problemi, ali ispostavilo da je mom detetu posle operacije bilo još gore. Prilikom operacije, najverovatnije greškom, Nađi je oštećen i pankreas. Od tada njeni zdravstveni problemi su se još više umnožili, jer pored problema sa grudima sve su joj učestaliji bolovi u trbuhu, praćeni povraćanjem. Kakve bolove trpi moja ćerka govori i to da su joj u terapiji venski davali morfijum i trodon, a i danas zbog sve učestalijih bolova prima trodon. Predviđene zdravstvene kontrole su na šest meseci, ali zbog sve lošijeg stanja deteta vodim je i češće, i to uglavnom o mom trošku. Na tim kontrolama je konstatovano da je Nađa u još gorem stanju i da se preporučuje da joj se izvadi ugrađena ploča, ali i da takva operacija ne može da se obavi u Srbiji. Što je još gore, niko od lekara mi ne kaže u kojoj se to medicinskoj ustanovi u svetu može obaviti. Kao majka zabrinuta za svoje dete, raspitivala sam se u kojoj zemlji može da se obavi ovaj hirurški zahvat, ali od lekara ne dobijam nikakav odgovor. Zato, molila bih sve one koji možda znaju u kojoj zemlji mogu da nađem rešenje za moju Nađu, kojoj je svaki dan kao godina, neka mi jave, a ja ću im biti zahvalna do neba - objašnjava Marina Marinković, zabrinuta za sve teže zdravstveno stanje ćerke Nađe, koja nastavu pohađa samo kada joj zdravlje dozvoli.
Njeni nastavnici imaju mnogo razumevanja i često joj pomažu i materijalno, hrabreći je da izdrži sve nedaće.

Bolest ćerke je samo tek deo problema sa kojima se susreće samohrana majka Marina koja živi u iznajmljenom stanu u Čačku sa Nađom i ćerkom Nikolinom (16) od 7.000 dinara (oko 60 evra) dečjeg dodatka i 50 evra alimentacije, koja stiže s vremena na vreme. Ipak, hrabra Marina se ne predaje u nameri da joj mlađa ćerka ozdravi, ali i da decu izvede na pravi put.

- Za život, ali i za Nađino lečenje i predstojeću operaciju negde u svetu, zarađujem tako što sakupljam vosak izgorelih sveća na grobljima u okolini Čačka. Svaku paru koju zaradim odvajam na stranu, nadajući se da ću prikupiti bar deo novca potrebnog za Nađinu operaciju, ali se nadam i pomoći dobrih ljudi. Istina, na grobljima doživljavam razna poniženja, ali nema tog poniženja koje ne mogu da istrpim kako bih pomogla bolesnom detetu - kaže Marina Marinković, spremna na sve da pomogne bolesnoj ćerki.