Čovek se oslanja na čoveka

U šumi se drvo naslanja na drvo, a među ljudima, čovek se oslanja na čoveka, u šta smo se mi Savkovići uverili nakon što nam je u požaru kuća izgorela do temelja, ističe zahvalni Slavko Savković iz Gornjeg Branetića, primajući 100 evra koje im je poslao plemeniti Špiro Kalik iz Sent Georgena u Nemačkoj.

Z. Marjanović

Niče kuća iz pepela: Slavko Savković

Ova šestočlana porodica, u kojoj su i najmlađi Božidar (5) i Lazar (2), ni u najružnijim snovima nije mogla da zamisli da će pred zimu ovogodišnjeg leta Gospodnjeg od njihove kuće i svega onog što su u kući imali ostati samo pepeo. Međutim, kada se desilo to što im se desilo, uz napomenu da su i srećni, jer u požaru niko nije stadao, ni u najlepšim snovima nisu mogli da zamisle koliko će im se ljudi naći pri ruci, da započnu da obnavljaju sve što im je izgorelo.

- Samo dan nakon požara meštani sela i komšije su prikupili 1.500 evra kako bismo imali od čega da otpočnemo da gradimo krov nad glavom, jer zima tek što nije. Oni koji nisu imali novca ponudili su da iz njihovih zabrana odsečemo građu za buduću kuću, građevinski majstori iz ovog i drugih sela koji su čuli za našu muku ponudili su se da besplatno rade, a zahvaljujući "Vestima" zgarište je posetio predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević, koji nam je obećao novčanu pomoć. To obećanje je i ispunio darovavši čak 200.000 dinara (oko 1.630 evra). U isto vreme putem Humanitarnog mosta, Branko Roksandić, penzioner iz Melburna, poslao nam je 100 dolara, a sada nam je stiglo i 100 evra od Špire Kalika, našeg čoveka rodom iz Dalmacije, i to baš na dan kada nam je novac najpotrebniji, jer u džepu više nemamo ni dinara. Sav novac smo uložili u kupovinu materijala - objašnjava Slavko, jedan od dvojice sinova Milinka Savkovića, koji danonoćno rade kako bi zimu dočekali pod svojim krovom, jer sada žive u kući koju im je velikodušno ponudio jedan od komšija.

Z. Marjanović

I najmlađi pomažu: Božidar i Lazar Savković

Kuća Savkovića se poput legendarne ptice Feniks lagano diže iz pepela zahvaljujući, kažu Savkovići "Dobrim Ljudima", što bi bilo ime i prezime svih onih koji su im do sada pomagali. Iako su, doduše, još daleko od završetka poslova i briga, bili bi i dalje u velikom problemu da nije naših ljudi iz sveta koji su im nesebično pomogli. Pri tome, i dalje obećavaju, jer im se često javljaju telefonom i nude pomoć, a Savkovići se nadaju da obećano neće zaboraviti.
- U svakom slučaju, hvala svakome ko nam je pomogao, pa makar bile to i samo lepe reči, koje su poput melema za ljute rane. Novca naravno nemamo, ali ne gubimo nadu da ćemo uspeti da obezbedimo siguran krov nad glavom za nas, naše sinove i unuke... - istakao je Slavko.