Godinu dana iskrene brige
Na račun Rade Pendić, majke 13-godišnjeg Stefana Pendića, đaka-pešaka sa planine Golije "legla je" još jedna stipendija koju ovom siromašnom mališanu iz daleke Australije svakog meseca šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, koji pomaže školovanje još nekoliko siromašnih đaka u drugim delovima Srbije. Uz stipendiju od 120 australijskih dolara, Stefan je ovoga puta dobio i dodatnih 100 dolara da završi započetu popravku zuba u Novom Pazaru.
- Posebno smo se obradovali donaciji za sređivanje Stefanovih zuba. Pošto ne možemo često da sa Golije dolazimo u novopazarski dom zdravlja i ispoštujemo zakazane termine, popravku smo morali da obavimo u jednoj privatnoj zubarskoj ordinaciji i da je delimično platimo. Donacija od još 100 dolara došla je u pravom trenutku, baš kad je trebalo da platimo konačni račun. Stefana više neće mučiti zubobolja, ima sređene zube, razbio je i strah od zubara - priča Rada Pendić.
Naglašava da nema reči kojima bi se zahvalila dobrotvoru iz Sidneja, jer tako nešto za njih ne bi uradili ni najrođeniji.
Maštaju o terencu
Nekoliko naših čitalaca želelo je prošle godine da Stefanu pomogne da brže i lakše stigne do škole. Bilo je predloga da mu kupe motor ili "plate autobus"...
- Autobusa na planini nema, a za motor je još mali, koji pritom zimi ne bi mogao da koristi. Postoje stariji izdignuti golfovi terenci koji mogu da idu našim "stazama i bogazama" i polovni se prodaju za 600 do 800 evra, pa bih ga vozio u školu, ali za nas su to velike pare o kojima možemo samo da maštamo - kaže Vladan Pendić.
- Odvojiti od sebe da bi pomogao nekome koga i ne poznaješ, pritom to činiš više od godinu dana, više je nego za poštovanje i divljenje. Nikada nećemo moći dovoljno da mu se zahvalimo. Iskoristili smo silazak u Novi Pazar i da Stefanu kupim još ponešto od odeće i obuće, mora se maksimalno utopliti pred početak zime koja je na Goliji uvek sibirska. Da nije stipendije koju nam šalje dobrotvor O. V. ne znam kako bi dete spremila za školu i duga i često neizvesna pešačenja. Hvala mu do neba, hvala i drugim dobrotvorima koji su nam pomagali da opstanemo na opusteloj planini - kaže majka Rada i dodaje:
- U Đonlijama živi još samo naša porodica, a Stefan je jedino dete u selu. Bio je i jedini đak škole u susednom selu Pope, koja je, čim je on završio četvrti razred, ponovo zatvorena. Nije lako opstati u zabiti Golije i teško je sastaviti kraj s krajem. Zato često od Stefanove stipendije kupimo brašno, ulje, šećer i druge namirnice. Potrebno je i da dete, pre nego što krene u školu, bude sito i da ga kad se vrati kući čeka topao obrok. Sve to omogućuje mu O. V. iz Sidneja, veliki čovek i veliki humanista. Neka ga Bog čuva i sreća prati na svakom koraku kao i njegovu porodicu.
Vreme ga još služi
- Vreme je još lepo i za sada tokom pešačenja nemam većih problema. Kad zahladni i naveje sneg biće mnogo teže, ali navikao sam se na snegove i mrazeve, izguraću nekako do proleća - priča Stefan i takođe se puno zahvaljuje na pomoći i podršci koju dobija iz Australije.
Osim Stefanovih pešačenja i siromaštva, porodica Pendić ima još jednu muku, Stefanov stariji brat Srđan je gluvonem. Završio je pekarski zanat u Beogradu, ali je morao da se vrati roditeljima na Goliju gde nema šta da radi i od čega da živi.
- Nikakvog posla nema ni za sina Srđana, ni za mene. Jedino tokom leta svi krenemo u berbu kleke, pečurke (kad je ima) šipurka i borovnice, pa zaradimo neki dinar za zimske dane. Najčešće je to nedovoljno za golo preživljavanje - žali se Stefanov otac Vladan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
