Bez vaše pomoći teško bismo opstali
Jedinom detetu u napuštenom selu, đaku pešaku Stefanu Pendiću (13), učeniku šestog razreda Osnovne škole "Sveti Sava" u Šaronjama na Goliji, stigla je još jedna mesečna stipendija od 120 dolara plemenitog O. V. iz Sidneja. Posle 15 kilometara pešačenja od Đonlija do Novog Pazara, sa majkom Radom, nedavno je "sišao" u grad da bi je u banci podigao, a retki dolazak iskoristio je i da se susretne sa reporterima "Vesti".
- Pet dana odmora za prvomajske praznike mnogo su mi značili da se kući sa porodicom dobro odmorim od svakodnevnog pešačenja, da pročitam lektiru i da nadoknadim gradivo koje sam propustio u danima kada zbog velikog snega i vejavice nisam mogao u školu. U selu nema druge dece, pa neću imati sa kim da se poigram, nemam ni kompjuter, ali tu je, za igru uvek spreman, moj pas Žućo, koji me stalno prati na putu do škole - priča Stefan.
Svakodnevno iz zabitog zaseoka Đonlije, gde je jedino dete, do škole u Šaronjama i obratno, kroz šumu i bespuće, a zimi i po velikom snegu, ovaj hrabri dečak prevali po 20 i više kilometara.
- Hvala mnogo čiki iz Australije koji mi redovno šalje stipendiju i mnogo pomaže meni i mojoj porodici. Otac samo povremeno, kad ima posla, radi, majka je domaćica, drugih prihoda nemamo, pa nam je 120 dolara mesečno zlata vredno. Čim završim osmi razred morao bih da nastavim školovanje u Novom Pazaru, što bez podrške dobrih ljudi neće biti moguće - kaže Stefan.
Ne znaju šta bi pre...
- Početkom juna Stefan sa školom treba da ide na ekskurziju, za šta je potrebno 75 evra. Ne znam da li ćemo, iako smo dobili stipendije, uspeti da mu obezbedimo novac, jer su nam prioritet namirnice, odeća za Stefana, struja, školski pribor... Potpuno su mu propala i tri zuba koje mora da menja i popravlja. Da bi to uradili u novopazarskom Domu zdravlja, potrebno nam je da danima dolazimo u Novi Pazar ili stalno boravimo u gradu, što je za nas nemoguća misija. U privatnim ordinacijama, gde sve može da se završi brzo i bez čekanja, za svaki zub traže nam po 80 evra, tako da još nismo odlučili šta da činimo... - naglašava Rada Pendić.
Dodaje i naglašava da će se svom dobrotvoru odužiti peticama (za sada je vrlodobar) i da će dati sve od sebe da, uprkos siromaštvu i teškom putu do znanja, jednoga dana postane, lekar, inženjer ili profesor...
- Živimo na najzabitijem delu Golije, daleko od grada, bez puteva, vodovoda, prodavnice, škole... Jedina smo porodica u Đonlijama, a u susednom i nešto većem selu Pope, gde je Stefan pohađao nastavu do četvrtog razreda i bio jedini đak, ostala su još tri staračka domaćinstva. Pošto je Stefan krenuo u peti razred škole u Šaronjama, škola u Popama je zatvorena. Suprug Vladan nadnični i srećan je kad nađe neki posao, ja brinem o Stefanu, spremam ga za školu, ispraćam i srećem, a nekada zajedno sa njim pešačim sve do Šaronja. Isto tako moram da mislim i na starijeg sina Srđana, koji je gluvonem, pa zahteva posebnu brigu i negu - jada se Stefanova majka Rada i moli da prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost dobrotvoru iz Sidneja.
Istovremeno priča o novom pehu koji ih je zadesio, jer im je iznenada uginula jedina krava, a koja je bila njihov glavni hranilac.
- Bar smo imali dovoljno mleka i mlečnih proizvoda, a sad će nam i to biti veliki problem - žali se Rada i ističe da je svaka pomoć humanih ljudi njenoj porodici dobrodošla.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
