Godinu dana iskrene brige

- Posebno smo se obradovali donaciji za sređivanje Stefanovih zuba. Pošto ne možemo često da sa Golije dolazimo u novopazarski dom zdravlja i ispoštujemo zakazane termine, popravku smo morali da obavimo u jednoj privatnoj zubarskoj ordinaciji i da je delimično platimo. Donacija od još 100 dolara došla je u pravom trenutku, baš kad je trebalo da platimo konačni račun. Stefana više neće mučiti zubobolja, ima sređene zube, razbio je i strah od zubara - priča Rada Pendić.

Naglašava da nema reči kojima bi se zahvalila dobrotvoru iz Sidneja, jer tako nešto za njih ne bi uradili ni najrođeniji.

- Odvojiti od sebe da bi pomogao nekome koga i ne poznaješ, pritom to činiš više od godinu dana, više je nego za poštovanje i divljenje. Nikada nećemo moći dovoljno da mu se zahvalimo. Iskoristili smo silazak u Novi Pazar i da Stefanu kupim još ponešto od odeće i obuće, mora se maksimalno utopliti pred početak zime koja je na Goliji uvek sibirska. Da nije stipendije koju nam šalje dobrotvor O. V. ne znam kako bi dete spremila za školu i duga i često neizvesna pešačenja. Hvala mu do neba, hvala i drugim dobrotvorima koji su nam pomagali da opstanemo na opusteloj planini - kaže majka Rada i dodaje:

- U Đonlijama živi još samo naša porodica, a Stefan je jedino dete u selu. Bio je i jedini đak škole u susednom selu Pope, koja je, čim je on završio četvrti razred, ponovo zatvorena. Nije lako opstati u zabiti Golije i teško je sastaviti kraj s krajem. Zato često od Stefanove stipendije kupimo brašno, ulje, šećer i druge namirnice. Potrebno je i da dete, pre nego što krene u školu, bude sito i da ga kad se vrati kući čeka topao obrok. Sve to omogućuje mu O. V. iz Sidneja, veliki čovek i veliki humanista. Neka ga Bog čuva i sreća prati na svakom koraku kao i njegovu porodicu.

Osim Stefanovih pešačenja i siromaštva, porodica Pendić ima još jednu muku, Stefanov stariji brat Srđan je gluvonem. Završio je pekarski zanat u Beogradu, ali je morao da se vrati roditeljima na Goliju gde nema šta da radi i od čega da živi.

- Nikakvog posla nema ni za sina Srđana, ni za mene. Jedino tokom leta svi krenemo u berbu kleke, pečurke (kad je ima) šipurka i borovnice, pa zaradimo neki dinar za zimske dane. Najčešće je to nedovoljno za golo preživljavanje - žali se Stefanov otac Vladan.