Sudbina koja ostavlja bez reči

Ljudske sudbine nekada ostavljaju bez reči, pa i one najrečitije. Tako je bilo prilikom posete ekipe "Vesti" Radi Simić (51) iz Šapca, koja bez ikog svog muke muči sa raznim bolestima i živi u uslovima nedostojnim bilo kog čoveka. Pre desetak godina obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe.

V. Sekulić

Obroke dobija iz narodne kuhinje: Rada Simić

Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Trećeg se pribojava. Ima astmu i diskurs herniju, koja godinama izaziva sve jače bolove u kičmi i vratu, što joj onemogućava da normalno funkcioniše. A kako to obično biva, nesreća nikada ne ide sama. Pored toga što je narušenog zdravlja, Rada živi životom kojim ne bi smela da živi nijedna osoba.

Dočekala je penziju i umesto da uživa u penzionerskim danima, ona živi u potpunoj nemaštini od koje čovek zanemi. Dane provodi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra).

- Već neko vreme ne plaćam kiriju, jer nemam odakle niti od čega. Još me nisu izbacili, a ako me izbace, onda ne znam gde bih - kaže Rada.

Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 13.800 dinara (oko 110 evra). Kada joj odbiju od te, ionako male penzije, dugovanja za grejanje i vodu, preostaje joj svega 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Sa tim novcem, kako kaže, ne može baš ništa.

- Imam i dug za grejanje od 60.000 dinara (500 evra). Nisam plaćala, jer nemam novac. Sada mi to odbijaju od penzije. Nažalost, još jedno dugovanje nasledila sam od pokojnog oca. On je ovde živeo sa mnom. Imao je dug od 41.000 dinara (350 evra) za dozvoljeni minus za koji sada terete mene. I to moram da platim, a ne znam kako - priča u suzama ova nesrećna žena.
Lekove koje dobija na recept ne koristi, jer joj je i participacija od nekoliko stotina dinara trošak koji ona ne može da priušti. Pije lekove koji su joj dostupni, dane provodi u krevetu i čeka neku bolju sudbinu. Nije gladna jedino zahvaljujući narodnoj kuhinji. To joj je jedina hrana.

- Frižider je pokvaren, ne radi, ne znam ni čemu bi služio, kad u njega ne mogu da stavim ništa. Nemam ni šporet, tako da nemam na čemu ni da podgrejem to jelo koje dobijem. To vam je sva istina - rekla je Rada.

Nedostaje joj svega. Nedostaje joj trenerka, patike, jakna, osnovne životne potrepštine. Nema porodicu, a prijatelji se, kako kaže, razbeže kad ste dugo bolesni.