Hvala miloj ženi velikog srca

Kada muke pritisnu sa svih strana, jedino preostaje nada. Ona u životu održava siromašnu i bolesnu penzionerku Radu Simić iz Šapca, a saznanje da je dobri ljudi širom sveta ne zaboravljaju olakšava tešku i mračnu svakodnevicu. Nedavno joj je anonimna donatorka iz Kanade poslala 200 dolara, čime je, makar nakratko, osmeh ponovo na Radinom licu.

Privatna arhiva

Mukama nikad kraja: Rada Simić

- Ista gospođa mi je poslala donaciju i prošlog meseca. Kako kaže, misli na mene i brine stalno kako sam. Toliko sam joj zahvalna, da nemam reči da se izrazim to kako se osećam i koliko mi znači ovaj dar. Želim toj divnoj i miloj ženi sreću i zdravlje. Veliko srce ima. Toliko mi je lepih reči uputila baš u trenutku kada su mi potrebne i topla reč i pomoć. Mnogo hvala i "Vestima" bez kojih ko zna gde bih bila. Toliko mi se živi, a živim zahvaljujući dobrim ljudima - rekla je Rada.

Kako ističe, njeno zdravstveno stanje sve je teže i teže. Pre desetak godina obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe. Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu. Karcinom se vraćao dva puta. Trećeg se pribojava.

Ima astmu i diskurs herniju, koja godinama izaziva sve jače bolove u kičmi i vratu, što joj onemogućava da normalno funkcioniše. Ima penziju od svega 110 evra. Dane provodi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi oko 30 evra. Kada joj odbiju od te, ionako male penzije, stanarinu i dugovanja za grejanje i vodu, preostaje joj 20 evra mesečno.

Sa tim novcem, kako kaže, ne može baš ništa.

- Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne. Više ne znam šta ću. Jedina nada su mi dobri ljudi, bar nečije saosećanje i razumevanje. Svaka podrška i pomoć su mi dobrodošli, jer ovo više nije život, samo puko bitisanje, jer na onaj svet ne mogu - kaže ova nesrećna žena.