Da žive dočekaju proleće
Baka Stana Minić (79) živi u Dragočevu, a Rada Popović (78) u Otesu, zabitim selima na planini Rogozni kod Novog Pazara, udaljenim od grada oko 40 kilometara. O njihovom životu, nevoljama i nadanjima "Vesti" su više puta pisale, a naši čitaoci slali su im vrednu pomoć. Obe su godinama, a Rada decenijama - same, bez ikoga svoga. Žive u oronulim i hladnim kućama sa psom, mačkom i po dve-tri kokoške. Zbog loših puteva (kiše, blata, snega i leda...) po šest meseci, a nekad i duže, odsečene su od sveta. Ko zna da li bi još bile u životu da im ne pomažu komšije iz susednih sela i rođaci iz Novog Pazara koji im, posebno leti kada dolaze da seku šumu i obiđu svoja imanja, donesu hleb, lekove i najosnovnije namirnice.
- Leti se nekako i snađemo, bar poneko navrati da popijemo kafu i popričamo, a zimi nema žive duše... Često napadaju veliki snegovi, pa ni komšije ne mogu da nas posete i donesu nam hleb i mleko. I po mesec dana ne vidimo čoveka. Tada naše komšije svako jutro prvo pogledaju u naš odžak - ako dimi, znaju da smo žive - priča Stana Minić koja je u potpuno raseljenom Dragočevu ostala zbog majke Cvete, preminule pre četiri godine.
Danas je stara, bolesna i sama. Ne zna kada je poslednji put bila u Novom Pazaru i kada ju je pregledao lekar, lekove pije od oka po preporuci rođaka.
- Od prošle godine znatno mi je lakše jer mi je dobrotvor Vojkan Gavrilović iz Sidneja u Australiji kupio: televizor, radio, frižider sa zamrzivačem, krevet sa "jogi" dušekom. Polovinu njegove donacije, vredne 2.000 tamošnjih dolara, potrošila sam za spomenik majci Cveti i meni za života. Pomagali su mi i drugi dobri ljudi i svima im do neba hvala - ističe ova usamljena starica i naglašava da joj je u dugim zimskim noćima televizor jedina zabava.
Slična je i sudbina starice Rade Popović iz Otesa koja, takođe, živi sama i nema bliže rodbine. I ona je od naših čitalaca iz Australije dobila televizor i radio-aparat sa kojima, kako kaže, po ceo dan i noć razgovara.
Ne treba mnogo
Još mnogo je usamljenih staraca na Pešteru, Goliji i Rogozni kojima nosim pomoć... Uvek je najteže otići do Stane i Rade, jer se do Dragočeva i Otesa ne može ni terenskim vozilom. Pozivam sve dobre ljude da im, dok nam vreme dozvoljava, pomognemo staricama - priča humanitarac Hido Muratović. A poštar Rade dodaje:
- Ne treba njima mnogo: po dva-tri džaka brašna, soli, kafe, ulja i šećera, koji sok ili keks i naravno - lekovi - naglašava Joković.
- Mnogo su nam pomogli dobri ljudi koje je angažovao humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara i čitaoci "Vesti" sa raznih strana sveta. Na opštinu i državu ne možemo da računamo, njih odavno nije briga za stotine staraca koji, kao ja, svoje poslednje dane provode u planinskom bespuću i bedi. Nemam nikakva primanja. Da bi otišla do najbližeg lekara treba da pešačim 20 kilometara, a za ostatak da platim taksi, zato se godinama i ne lečim, kad me nešto zaboli popijem po koju tabletu i to je sve - priča baka Rada.
Poštar Rade Jokić često im je jedina veza sa svetom.
- U mom rejonu su i Stana i Rada. Jedini sam im prozor u svet. Navratim kod njih i kada nemam pismo ili neku drugu pošiljku da im uručim. Često im donesem i sveži hleb ili džak brašna iz Novog Pazara ili im platim struju... Ostarele su i bolesne, ali su, što je za njih sreća, još pokretne i na nogama. Zima se bliži, a još nisu spremile drva, niti zalihe najneophodnijih namirnica i lekova. Zato apelujem na sve dobre ljude i sve čitaoce "Vesti" da im, dok je vreme lepše, pomognemo da u toplom dočekaju zimu i nekako izguraju do proleća - poručuje Rade Joković, poštar sa Rogozne.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
