Srce veliko kao Australija
U pravi čas, pred početak školske godine, plemenitost iz Australije kuca na vrata prognanika sa Kosova, Slađane (37) i Kristijana (11) Stankovića iz Leskovca. Velika dobrotvorka "Vesti" Rajka Tarlać i njen prijatelj, sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Sidneju, koji je želeo da ostane anoniman, poslali su redakciji 150 australijskih dolara za ovu malu porodicu. Novac je odmah prosleđen u ruke samohrane majke bez posla, koju je ova vest veoma obradovala.
- Baš ste me zatekli divnim novostima. Svakog meseca Đukići iz Melburna nas obraduju, a sada još divnih ljudi brine o nama. Nemam reči kojima bih opisala kako ste me sada usrećili. Danima sam se brinula kako će Kristijan započeti novu školsku godinu, jer toliko toga mu treba, novca nikad dosta, a za mene koja ne radim nemoguća je misija da sve postignem. Od škole dobijamo samo pola kompleta udžbenika, pa sam se veoma brinula kako ćemo kupiti sve ostalo što bude potrebno - rekla je vidno uzbuđena Slađana.
Ona je dodala da joj je ova donacija sklonila ogroman kamen sa srca.
- Sada se lakše diše. Znate kako je kad je školarac u kući, želite da mu sve obezbedite, ali to je nemoguće. Da nema "Vesti" ne znam šta bih radila. Vaši čitaoci nas bukvalno izdržavaju - kaže Slađana. Ona ističe da su ona i Kristijan bili na ivici gladi, sami, bez ikoga svoga.
- Zahvaljujući "Vestima" to se sada promenilo. Sada više nismo sami. Neko preko okeana misli na nas i divno je znati koliko ima ljudi sa srcem kao kuća - kaže Slađana.
Ona je neizmerno zahvalna gospođi Tarlać i anonimnom donatoru.
- Nemam reči da im izrazim svoja osećanja. Neka ih sami Bog čuva. Takva plemenitost, ljudskost, to nema nigde... Mnogo hvala, kao da ih je Gospod poslao u pravom trenu - priča Slađana Stanković.
Nju je Kristijanov otac napustio još dok je bila u drugom stanju, pa na njegovu pomoć odavno ne računaju.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Duša plemenite Rajke Tarlać iz Sidneja je toliko široka da u njoj ima mesta za mnoge nevoljnike. Njeno potpuno je osvojila jedanaestogodišnja Milica Đorđević.
Sudbina jedine srpske devojčice u Prizrenu potresla je mnoge čitaoce "Vesti" širom sveta koji su njoj i njenoj majci zdušno pomagali kad im je bilo najteže. Pre nekoliko meseci redovnu brigu o Miličinom školovanju na svoja pleća preuzeli su naša redovna donatorka Rajka i njen prijatelj Ljubo. Ona je odlučila da joj svakog meseca šalje stipendiju od 150 dolara. Tako je bilo i sada, te je u našu redakciju pristiglo 300 australijskih dolara za ovu devojčicu, za septembar i oktobar. Novac je odmah uručen Milici i njenoj mami Evici.
- Ova stipendija nam omogućava da svake nedelje bezbrižno putujemo u školu u Veliku Hoču i da Milica ima dovoljno za sve što joj je neophodno poput školskog pribora, užine, dodatnih knjiga. Uvek nas iznova obraduje ova pomoć od dobrih ljudi izdaleka. Ogromno i od srca hvala Rajki i Ljubi iz Sidneja, mnogo nam znači njihova podrška. Bog im podario dobro zdravlje i sve najlepše u životu. Ako ih put ikad nanese na ovu stranu sveta, volele bismo da ih upoznamo, ugostimo i lično zahvalimo za sve što su učinili za nas - kazala je majka Evica.
Ostale na rodnoj grudi
Milica je nekada bila jedini đak isturenog odeljenja škole "Dositej Obradović". Prema preporuci sveštenika, prošle godine je prebačena da pohađa OŠ "Svetozar Marković" u Velikoj Hoči u učionici punoj đaka. Od ponedeljka do petka je sa majkom u jednom privremenom smeštaju, a kad školsko zvono odzvoni i poslednji čas, odmah kreću za Prizren, ka svome utočištu i mestu za koje ih vežu čista ljubav i bogata istorija predaka.
- Svoju rodnu grudu i ognjište nikad nećemo napustiti. Nije nam lako da stalno putujemo u Veliku Hoču, ali u Prizrenu zaista nije bilo uslova za Miličino dalje školovanje. Istina, sada ima dosta drugara, ali čim splasne euforija, obe nas uhvati nostalgija za kućom i gradom iz kog smo potekle, pa petkom žurimo da što pre stignemo kući - pojasnila je Evica Đorđević.
Ona ističe da joj ovakvi ljudi vraćaju nadu u bolju budućnost za njenu devojčicu, sa kojom živi u getu.
- Mi živimo od 55 evra ukupnog mesečnog prihoda. Ova stipendija obezbeđuje da je Milica sita, pa samim tim srećna i zdrava devojčica. Nemoguće je opisati koliko sam zahvalna ovim predobrim ljudima. Koliko god puta da kažem hvala, čini mi se da to nije dovoljno. Sada kada počinje školska godina, Miličin polazak u šesti razred, kao i svakom roditelju, posebno mi znači ovaj novac sada - kaže Evica.
