Moliću se za vas dok sam živ
Mnogi čitaoci "Vesti", vode se parolom da su dela važnija od imena i prezimena, ali njihovo milosrđe dugi niz godina odzvanja u srcima onih kojima su pomogli.
Takav slučaj je i sa anonimnim donatorom iz Švajcarske, koji je nedavno na adresu bivšeg artiljerijskog poručnika, 39-godišnjeg Darka Stanojevića iz Knića, obolelog od teškog oblika epilepsije, poslao podršku u vidu novčane pomoći od 1.000 franaka.
Ovaj dar zatekao je ovog nesrećnog mladića dok je boravio u bolnici, zbog lošeg zdravstvenog stanja, iscrpljen svime što je doživeo, ali i serije epi-napada prouzrokovanih stresom. Malo je reći da je ovim dobročinstvom bio iznenađen, jer je odmah pošto je novac stigao u njegove ruke, obavestio i novinare "Vesti", sav ushićen, poželevši da uputi svom dobrotvoru, reči najdublje zahvalnosti.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Dok sam bio u bolnici, uhvatila me je na trenutak neka tuga, pale su i gorke suze, jer sam se umorio pošteno od toga da sve razumem, da pojmim zašto se sve ovo meni dešava, ali ne dam se ja. Dignem glavu i krenem dalje, jer život je uvek nekom majka, nekom maćeha. Hvala svim ljudima čistog srca koji mi pomažu da preživim u ovom surovom vremenu. Nekada je bilo dovoljno dva svedoka da posvedoče da ste bili u ratu, a sada ništa ne vredi. Hvala i tom divnom čoveku do neba. Izdvojio je od sebe i svoje porodice da bi meni pomogao, što zaslužuje ogromno poštovanje i divljenje - kaže Darko i dodaje:
- Zahvaljujući ovoj donaciji, kao i prethodnim koje su mi stigle od: Crkvene opštine u Cirihu, Svetotrojičinog hrama, takođe od 1.000 franaka, ali i priloga od 200 dolara, plemenite Ane iz Kanbere i nekoliko priloga divne B. G. iz Adelejda, koje sam prištedeo i sačuvao, posle nekoliko godina, moći ću konačno da dignem krov na započetoj kući. Ne zaboravljam ni Petra Bodrožića iz Nemačke, koji mi je prvi priskočio u pomoć, kao i anonimne donatorke iz Švajcarske, Kanade, Perta, Rajke Tarlać iz Sidneja, Nebojše Jovanovića iz Perta, Ksenije Naumović iz Ciriha... Moliću se i dalje i paliti sveće za njih svakog dana. Sve što želim u životu svodi se samo na jedno, da živim kao čovek. Početak radova na kući dogovorio sam sa majstorima za početak juna, ranije ne mogu zbog drugih poslova. Iskreno se nadam da kad radovi krenu, da će se i moja sudina nekim čudom promeniti.
Bez redovnih primanja, nema čemu da se nada
- Dok sam išao na Vojnu akademiju maštao o lepoj budućnosti, porodici, sređenom domu... Međutim, desilo se to što se desilo. Izbio je rat na Kosovu, ratovao sam za otadžbinu, a onda sam oboleo i kao da se ceo svet srušio na mene. Od tada do danas svi moji pokušaji da sredim život pali su u vodu, jer kako živeti od 6.400 dinara (oko 50 evra) koliko iznosi očeva penzija, kad mi samo za lekove toliko treba. Zbog bolesti nisam sposoban za rad, a naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 2002. do 2012. nisam dobio. Ne znam da li ću to ikada i dočekati, jer je to sada ogromna suma novca. Bilo bi dobro samo da počnem da primam zasluženu penziju, da ne bih živeo više od tuđe milostinje, koja zna da zaboli poput žive rane - kazao je Darko Stanojević.
Podizanje krova, zabeležiće i naši reporteri, a do tada Darku ostaje nada, da će konačno rešiti problem i spor koji vodi sa državom već punih 15 godina.
Pre nego što je Darko završio u bolnici, nedavno je dolazio u srpsku prestonicu, kako bi ustanovio zašto se Vojska ponovo žalila na presudu donetu u njegovu korist, a tada smo ga i ugostili u našem Dopisništvu.
- Morao sam čak da kontaktiram i kabinet premijera, kako bi video zašto je odbijena presuda. Ne mogu da grešim dušu, primili su me i obećali da će učiniti sve što mogu za mene, tačnije da će videti da povuku žalbu. Samim tim, počeo bih da primam redovno svoju penziju, što je i jedino što želim. Bez toga, ne mogu se nadati nikakvom pristojnom životu, niti da ću ikad imati devojku, oženiti se... Ko će golju bez igde ičega... - ispričao nam je tada Darko.
