Melemi za ranjenu dušu
Čim je 38-godišnji Darko Stanojević iz Knića, bivši artiljerijski poručnik, oboleo od teškog oblika epilepsije, posle skoro pune dve nedelje, izašao iz bolnice u Kragujevcu zbog učestalih epi-napada, ovog nesrećnog mladića čekala je donacija plemenite Ane iz Kanbere.
Dar od 200 dolara, stigao mu je u više nego dobar čas, jer kad je izašao iz bolnice nije ga čekalo mnogo razloga za radost.
Suđenje, od koga mu znači skoro čitava budućnost, po ko zna koji put je odloženo, a bolest se survala na njega svom žestinom, zbog koje je Darko promenljivog psihičkog raspoloženja.
Na Kosovu i Metohiji se borio u ratu 1999, a samo tri godine kasnije oboleo je od tumora na mozgu, koji je morao da bude odstranjen.
Nažalost, posle takve hirurške intervencije oboleo je od teškog oblika epilepsije, zbog koje mu je svakog dana sve teže i gore, jer su napadi učestaliji, a terapija koja bi to umirila nije dala nikakve rezultate.
Doktori insistiraju na još jednom hirurškom zahvatu, čega se Darko plaši, jer ukoliko bilo šta krene po zlu može da završi kao potpuni invalid.
Zahvalnost svima
- Skoro svakodnevno imam napade, padam, ali šta ću, takav je moj krst. Želim da se zahvalim svim plemenitim i dobrim ljudima koji mi pomažu, koji se mole za mene, koji misle na mene, želim i da se zahvalim svima koji žele da pomognu, a ne mogu. Isto tako želim da se zahvalim Ambulanti za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KC u Kragujevcu, dr Miljanu Gregoviću, sestrama Senki Gogić, Mariji Petrović i službeniku Aleksandru Barlovu, jer kad sam pao na šopret i rasekao glavu zadobio sam opekotine trećeg stepena, oni su maksimalno izašli u susret, čak i za bolnički račun. Takve osobe treba nagraditi. Takođe, veliko hvala i Domu zdravlja u Kniću i doktorki iz Vojne bolnice dr Sanji Zlatičanin, ona mi je kao sestra rođena. To su ljudi koji me održavaju u životu - poručio je Darko.
- Često sedim sam, razmišljam i pitam se zašto je takav život, zašto dobre i poštene duše najviše pate, dobra i iskrena srca najviše tuguju, zašto oči dobrih plemenitih ljudi najviše suza proliju... Da li je to neko pravilo života ili jednostavno sudbina? Zato ćutim i ne žalim se, jer ako progovorim čini mi se vrištaću, a ako otvorim dušu plakaću. Koliko ću živeti, to je stvar Božje volje, ali od mene zavisi da dokle god da živim, živim kao čovek. I da nije dobrih ljudi poput plemenitih čitalaca "Vesti", jedinih koji su imali razumevanja za moju muku koja ne prestaje, nisam siguran koliko bih to mogao, budući da živim u trošnoj kući od blata, bez kupatila, da su mom ocu i meni pacovi i poljski miševi redovni gosti. Hvala toj dobroj ženi izdaleka koja je mislila na mene, kad niko drugi nije. Država i otadžbina za koju sam se borio me je skoro u potpunosti uništila i ponizila na svaki mogući način. Teško mi je da se osećam ljudskim bićem kad vidim svu tu nepravdu oko sebe - iskreno će Darko za "Vesti", koji punih 15 godina, pored bitke za zdravlje, mora to isto da čini i u sudnici kako bi ostvario svoja zakonska prava i dobio naknadu štete u visini izgubljene zarade.
Njegov zli usud i nemogućnost da živi u uslovima dostojnim čoveka u 21. veku, ganuli su u srce našu čitateljku i penzionerku Kseniju Naumović iz Ciriha.
Malo je reći da je bila preneražena kako Darko živi, jer je svoj kratak boravak u otadžbini iskoristila da ga obiđe.
Prethodno mu je poslala pošiljku u vidu posteljine, sredstava za higijenu, odeće i obuće.
Nažalost, dobar deo pomoći koje je poslala iz Ciriha, nije stigao na konačno odredište, kao da se i vasiona urotila protiv ovog bivšeg ponosnog vojnika, a danas pukog bolesnog siromaška, bez ikakve nade.
"Darkova sudbina me je toliko potresla da danima nisam mogla mirno da spavam i dalje se loše osećam. Ne mogu da poverujem da se država tako odnosi prema svojim patriotama, uskraćujući im budućnost dostojnu svakog čoveka. Volela bih da učinim mnogo više za Darka, ali moje snage su za to premale ", navela je plemenita Ksenija posle posete Darku i njegovom bolesnom ocu Ljubiši.
Stanojevići su se iskreno obradovali poseti donatorke, jer gosti u njihovom domu su retki, a samim tim i neprovcenjivi, pa makar došli i praznih ruku, jer i "čašica razgovora" može biti pravi melem za ranjenu dušu.
Lek za bebu Bogdana
I dok je Darkova sudbina takva da zbog celokupne situacije i uprkos velikoj želji ne može da oformi porodicu, nedaleko od njega, u naselju Male Pčelice, kod Kragujevca, porodica Filić je odnedavno bogatija za još jednog člana, deveto dete, bebu Bogdana.
Ali ni kod njih stvari ne teku glatko, jer često jedva pokrivaju mesečne potrebe, pa im često zafali i za najobičniji lek.
- Jasmina Filić me je zvala nekoliko puta i zamolila za kapi "flatulex", jer beba Bogdan ima jake bolove u stomaku, a u Srbiji tih kapi nema. Poslala sam joj kapi čim pre, pa mi je ona odgovorila da je beba već posle druge upotrebe mirno zaspala - kazala je plemenita Ksenija, koju tuđe nesreće bole kao da se radi o njenim najmilijima.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
