Srce tuče za nevoljnike u otadžbini

Ne prođe mnogo vremena, a da se humana penzionerka B. G. iz Adelejda, rodom iz Bosne, koja svakodnevno čita "Vesti" i stranicu Humanitarnog mosta, ne javi sa željom da nekome pomogne.

Vesti

Ispred kuće koja preti da se sruši: Darko Stanojević sa ocem Ljubišom

 I uvek žali što nije u prilici da pošalje još više kako bi u što većem broju pomogla kako siromašnim porodicama, tako i bolesnima, zaboravljenima i napuštenima, što je za svaku pohvalu i divljenje.

Njena dobročinstva redovno beležimo, tako da izuzetka nema ni ovog puta jer je ova žena dobrog srca i duše svoju iskrenu podršku i pomoć u vrednosti od 900 australijskih dolara, posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, uputila na tri adrese.

Na ravne časti po 300 dolara namenila je devetogodišnjoj Milici Đorđević i njenoj majci Evici, jedinom srpskom đaku u Prizrenu, Narodnoj kuhinji "Majka devet Jugovića" iz Gračanice i bivšem artiljerijskom poručniku Darku Stanojeviću iz Knića, obolelom od epilespije.

Kako je želja naših čitalaca za nas zapovest, to je jedan deo priloga već prosleđen na kućnu adresu nesrećnog Darka Stanojevića, koji je na ovu vest vrlo emotivno i sa suzama odgovorio:

- Ko god da je ta dobra žena, neka je dragi Bog blagoslovi, da joj uvek bude na pomoći, da živi u zdravlju i veselju. Moliću se za njeno zdravlje svakog dana i paliti sveće, drugačije ne mogu da joj se odužim. Mnogo me je obradovala, pre svega u ljudskom smislu, zato što je njena pomoć stigla u trenutku kad me je svaka nada napustila. Onda kad sam pomislio da su me još jednom svi zaboravili - rekao je u dahu Darko Stanojević pošto se dar od 300 dolara našao u njegovim rukama.

Kako kaže Darko, trudiće se da i ovaj novac prištedi i sačuva kao oči u glavi, kako bi rešio bar deo problema, koji mu u poslednje vreme ne daju mira. U trošnoj kući u kojoj živi sa ostarelim i bolesnim ocem Ljubišom, odnedavno muke muči i s poljskim miševima, koji mu pred zimske dane ulaze u kuću.

- Kuća je toliko stara i trošna, da im nije teško da pronađu put i uđu. Zato sad moramo i taj problem nekako da rešimo. Nadam se samo da zima neće biti jaka, da nam se ovaj krov ne sruši na glavu jer nismo uspeli da saniramo ama baš ništa od onog velikog zemljotresa pre nekoliko godina. Istini za volju, to i ne bi imalo smisla. Nažalost, nismo uspeli ni da maknemo s radovima na novozapočetoj kući odmah pored. Šta da vam kažem, u mom životu samo nevolja nevolju sustiže. Jedino ko mi daje nadu da će možda doći bolji dani jesu dobri ljudi poput te dobre žene iz daleke Australije, inače ne znam šta bi danas bilo samnom - iskreno će 38-godišnji Darko Stanojević.

Mnogi njegovi mladićki snovi o srećnoj budućnosti srušeni su onog trena od kad je ratovao za otadžbinu i oboleo od tumora na mozgu. Malo-pomalo ostao je sam da se bori ne samo za ono što mu po zakonu pripada, i to već punih 15 godina, već i za pravo da živi u uslovima dostojnim svakog čoveka. A to je jedino što želi.