Bog vam podario sve što želite!

Prema narodnoj i veoma umnoj izreci da čovek dok je mlad živi od nadanja, a kad ostari od sećanja odnosi se i na staricu Borku Dražević iz takovskog sela Drenova, koju smo do pre nekoliko dana posećivali u bolnici u Gornjem Milanovcu.

D. N. Petrović

U toplom novopazarskom domu za stare: Borka Dražević sa sestrom Miilijanom Raković

Tu je u bolničkom krevetu provela nekoliko meseci, što joj je, kako kaže, spaslo život, jer je sama i nepokretna, ne bi preživela zimu kakva se ne pamti u ovim krajevima. Uprkos njenoj želji da tu ostane, nedavno je premeštena u Gerontološki centar za stara lica u Novom Pazaru. Reporteri "Vesti" su pronašli staricu, uručili joj pozdrave i deo donacije od 100 dolara, koje joj je po ko zna koji put poslala plemenita Rajka Tarlać zajedno sa prijateljima iz Sidneja.

Zdravlje i sreća neka vas prate!

V. Sekulić

Hvala draga Rajka: Lucija Vulić

Pored bake Borke, još 100 dolara, deo donacije od ukupno 3.000 dolara plemenite Rajke Tarlać iz Sidneja i anonimnog sveštenika SPC, koje su uputili na 20 adresa, stigao je i u ruke Lucije Vulić iz Petrovca na Mlavi. Neutešne bake Dobrice Jeremića (20), obolelog od teškog oblika epilepsije, koji je pre godinu i po dana zauvek sklopio oči.- Molim vas da mnogo pozdravite Rajku! Neka je zdravlje i sreća prate na svakom koraku, kao i njene dobre prijatelje. Baš me je obradovala, kao i prethodnog puta za Božić, ne samo novcem koji je poslala nego i što me nije zaboravila. Nije to mala stvar. Posebno ne za nas sirotinju - poručila je baka Lucija.

- Da ne grešim dušu, u milanovačkoj bolnici su me gledali kao da sam im rod najrođeniji i iz zime sam izašla živa samo zahvaljujući lekarima i medicinskim sestrama. Ali, i ovde u Novom Pazaru mi je dobro, mada nisam baš bila za to da budem smeštena u domu koji je daleko od moje Drenove. Valjda je ovo bilo jedino rešenje, iako, dok sam bila mlada, ni u najgorim snovima sebe nisam videla bespomoćnu u nekom domu za stare, bolesne i ostavljene kao što sam ja. Zapravo, znaš kako je - dok je čovek mlad živi od nadanja da će doći bolja i srećnija vremena, a kad ostari onda živi od sećanja. Mada, kad sam ja u pitanju, i nemam mnogo toga lepog da se setim. Eto, vreme obori i najsnažnije drvo u šumi, pa nije ni čudo da čovek onemoća od godina i od svega onoga što ga je u životu snalazilo do te mere da ne može više da vodi brigu o sebi. Kad već pominjem želje i nadanja, došlo je dotle da mi je sada jedina želja, o tome i budna sanjam, da sedim ispred mog metalnog kontejnera, da ćutim i da gledam ucvetale šljive - kazuje starica Borka.

Silom prilika našla se u Domu za stara lica daleko od svog doma, ma kakav on bio i od grobova svojih namilijih koje je negovala do poslednjeg daha. Ćutanje i tišina ponekad mogu da kažu mnogo o onome ko ćuti i onome ko to ćutanje razume. Još, ako tišinu ovlaži i poneka staračka suza, onda je slika Borke Dražević, koja staračke dane provodi u domu za stara lica, potpuna.

- Nego, nemoj slučajno da propustite da poručite Rajki Tarlać koliko joj se zahvaljujem i na lepim željama i na novcu - i ovome sada i onom od pre dva meseca što mi je poslala, ali i svima drugima, koji su mi se poslednjih godina našli u muci i nemaštini. Znala sam i pre da u svetu ima dobrih ljudi kojima teško padaju tužne sudbine onih kojima život nije bio naklonjen. I Rajki Tarlać i svima drugima koji nesebično pomažu ljudima u bolesti i sirotinji neka dragi Bog da sve što požele, a najviše zdravlja i radosti u njihovim porodicama - ističe starica Borka Dražević koja, ipak, u dubini duše veruje da će se jednom vratiti svojoj kući i da je red da sumrak života sačeka tamo gde je rođenjem osvanula.