Srce kuca za bolesnu decu i nemoćne

Svaki dolazak u otadžbinu za plemenitog penzionisanog medicinskog radnika Iliju - Mikija Vujovića iz Pariza znači i pune ruke posla. Ovaj neumorni i nadasve predani humanista, ne časeći časa, odmah krene u misiju podele pomoći, koju je prikupio zajedno sa brojnim prijateljima za svoje ugrožene zemljake.

A. Čukić

Uvek spreman da pomogne: Ilija - Miki Vujović sa dr Đokićem

U mislima su mu uvek prvo najmlađi, pa ne čudi što je za mališane obolele od malignih bolesti koji se leče na Odeljenju hematoonkologije Instituta za majku i dete u Novom Beogradu, prvo odneo potrošni sanitetski materijal, specijalne mekane flastere i zavoje, katetere, jednokratne skalpele, tečnost za dezinfekciju, kakvih nema u srpskim klinikama. Sve to, uručio je doktoru Dragomiru Đokiću, koji leči bolesnu dečicu i brine o njima.

- Iskreno govoreći, prema rečima doktora Đokića, nažalost, sve je više dece obolelih od malignih bolesti. Već sam nekoliko puta rekao i naglašavao, ali moram da ponovim da je to posledica NATO bombardovanja. Zato bi naša deca trebalo besplatno da se leče na Zapadu, a ne ovako da se organizuju razne akcije i još izdvaja novac za to, jer osiromašeni roditelji nemaju drugu opciju. To je stvarno strašno i sramotno. Najteže je što su to deca, ni kriva ni dužna za bilo šta... Napomenuo bih da je sanitetski materijal darovali farmaceuti jedne poznate laboratorije iz Pariza, zajedno sa još nekoliko kutija citostatika i drugim medikamentima. Isto tako, ovom prilikom želim da napomenem da sam i ovog puta sam doneo najviše lekova za hronične bolesnike, koje sam pripremio zajedno sa prijateljima iz Pariza - rekao je našim novinarima u beogradskom Dopisništvu "Vesti" Ilija - Miki Vujović, koji je radni vek okončao u Parizu, gde je pre više od četiri decenije otišao iz rodnog Lovćenca, dodavši:

- Lično sam ih uručio. Za razliku od proteklih godina, ovog puta više sam pažnje posvetio svom rodnom Lovćencu gde sam najviše sam pomoći podelio. Mitru Stojanoviću iz Feketića odneo sam lekove za dijabetes, ali i koronografiju koje sam, takođe, uručio Vladu Vukčeviću iz Lovćenca. Starici Danici Dabović (85) odneo sam pumpice za astmu, a Radovanu Đuričiću (65), hroničnom bolesniku, lekove za bolove i zaštitu želuca. To je jedino što ga spasava. Pored toga i dosta analgetika podelio je brojnim ljudima iz Beograda. Nažalost, sirotinje je sve više, a samim tim mnogima je teško da dođu do lekova i zato se mi uvek trudimo da onima koji nisu u mogućnosti da dođu do njih bar na ovaj način pomognemo i olakšamo teško breme koje bolest nosi.