Što nije mogla Srbija, pozlatili naši zemljaci

Ranjen, ležao sam satima, i tada sam osetio šta je samoća, praznina... Rešio sam, ako preživim, da imam veliku porodicu... Nadao sam se i da će država da bude uz mene, ne da mi da pomoć, već ono što sam zaslužio. Ali, nažalost, do danas mi nikada ništa nisu dali, kaže za "Vesti" Novica Spasić, višestruki heroj u životu.

V. Sekulić

I srcem uz junaka: Mihajlo Zdravković iz Kanade uručuje donaciju

Ranjen je na Košarama 1999. dok je iz susednog rova pokušavao da spase živote povređenih saboraca. Heroj je i što je pobedio životnu krizu koja je usledila sa saznanjem da je izgubio jedno oko, i da će zbog povrede leđa i kičme biti invalid do kraja života. Po ko zna koji put je postao heroj, kada je pre šest meseci dobio i sedmo dete, blizance Lazara i Lenu, koje odgaja u nedovršenoj kući sa 12 članova, krpeći finansije od dečjeg dodatka i invalidnine.

Možda je država Srbija takvog junaka zaboravila, ali njegovi zemljaci nisu. U ime Centralne uprave Srpske narodne odbrane iz Kanade i Srpske bratske pomoći iz Toronta, koja postoji već 62 godine, u Muzeju starih automobila u Beogradu, nedavno je 37-godišnjem Novici Spasiću uručena novčana pomoć od 2.500 kanadskih dolara.

- Pokretač i organizator ove akcije je Centralna uprava Srpske narodne odbrane iz Hamiltona. Na pikniku povodom Vidovdana prikupili smo 2.100 dolara, a Srpska bratska pomoć dodala je još 400 dolara. Čast nam je da ih uručimo čoveku koji je preživeo strahote na Košarama, pored svih teškoća koje mu je usud namenio, u vreme kada vlada bela kuga, ima veliku i lepu porodicu sa sedmoro dece. Želimo da doprinesemo da ih zbrine, da odrastu u zdrave i normalne ljude.

Namera i jedne i druge organizacije je da učinimo više i za ostale borce sa Košara, da i oni dobiju makar malu pomoć - zastajkujući, preplavljen emocijama, kazao je Mihajlo Zdravković, potpredsednik Srpske bratske pomoći, uručujući donaciju.

Vesti

Ljubinko Đurković

Reč komandanta

Na pomoći iz Kanade zahvalio se i pukovnik Ljubinko Đurković, nekadašnji komandant odreda na Košarama. "U srpskom rodu, kao da je to ukleto, je tradicija da se ne obraća puno pažnje na one koji su izvojevali slobodu. Zato smo moji saborci i ja na sebe preuzeli breme da i posle rata vodimo borbu za opstanak heroja i vitezova, članova porodica čiji su sinovi izginuli na Košarama. Nazadovoljan sam odnosom države prema ljudima koji su dali živote, postali invalidi, a danas žive nezavidnom materijalnom položaju, da ne mogu da privređuju i podižu porodicu. Iskreno i bratski se zahvaljujem zemljacima iz dijaspore na ovom što ste uradili", poručio je Ljubinko Đurković.

Zahvaljujući se dobrotvorima, Novica Spasić, sa suprugom Jelenom i četvoro mališana s kojima je došao iz Bojnika u Beograd, setio se svojih saboraca: " Hvala braći iz Kanade, ovo nam mnogo znači. Zahvalio bih se komandantu Ljubinku Đurkoviću, heroju odbrane Košara, Dverima bez kojih ništa od ovoga ne bi bilo. Bila mi je čast da se borim za svoj narod. Palima nek je večna slava i hvala, a živima neka ova država malo pomogne da ti ljudi koji žive u senci, u teškim uslovima, malo isplivaju.

Porodica Spasić prilog će potrošiti da završi kuću u Bojniku, da kupe i postave vrata na sobama i kupatilu, laminat i nameštaj za decu.

Vesti

Novica Spasić sa zemljacima, suprugom i decom u Beogradu

Šamar državi

U ovakvoj prilici uvek prorade emocije. Želeo bih da ovo nije samo inicijativa pojedinaca, nego države.

Ovo je šamar državi koja ne brine o svojim junacima, rekao je na uručenju donacije Bratislav Petković, vlasnik Muzeja starih automobila i bivši ministar kulture.

A u ime Srpskog udruženja - Ćirilica, pukovnik Milorad Đošić je istakao da mu je čast da se rukuje sa herojom sa Košara. On je takođe podsetio i na značaj ćirilice, a mališanima podelio bedževe udruženja.

"Sav taj novac će ići u naš budući dom. Kao ratni vojni invalid, sa 70 odsto invaliditeta, primam 20.000 dinara invalidnine, i to je sve. Na jedno oko ne vidim, na drugom mi je oslabljen vid, povređeni su mi noga i leđa. Država kaže da sam radno sposoban, ali ko će nas invalide da zaposli? Radio sam u Sportskom centru u Bojniku, ali su me otpustili zbog "stranačke nepodobnosti" - ističe Novica koji opet ponavlja da će prihvatiti bilo kakav posao na obezbeđenju objekata, jer je za to i specijalizovan, a supruga dodaje da je ovaj prilog veliki podstrek i za dečicu, jer država daje pomoć samo za četvoro mališana!

Tragedija ratnih vojnih invalida ne sme da ima granice ni u vremenu ni u prostoru, oni su svojom žrtvom zadužili i svoj narod i svoju državu i ako ostanu zaboravljeni, onda je njihova tragedija kolektivna i potpuna. Da ne ostanu na marginama života, jer zaborav peče jače i od svake rane, već su se potrudili i brojni čitaoci "Vesti" iz Australije, Nemačke, Austrije, Amerike i Kanade, ali i dobri ljudi iz Srbije Republike Srpske. Hvala im!