Krov nad glavom za borca sa Košara
Ima nade za Miloša Jovanovića (38), hrabrog borca sa Košara koji izuzetno siromašan, teško bolestan i godinama od svih zaboravljen, sa majkom Rosom (60), obolelom od karcinoma, i sestrom Marinom (35), jedva preživljava u zabitom selu Troštice kod Novog Pazara.
Zahvaljujući najviše "Vestima", koje su ovog proleća prve pisale o Miloševom teškom životu, poremećajima i bolestima koje je "doneo" iz rata na Kosovu i nemogućnosti da se prehrani i kupi najneophodnije lekove, mnogo dobrih ljudi sa raznih strana sveta poželelo je da pomogne hrabrom braniocu Srbije i njegovoj porodici...
- Šest meseci borimo se da Milošu, Rosi i Marini koji, daleko od grada i komunikacija, žive u trošnom kućerku bez vode i kupatila, započnemo skromnu kuću u kojoj će moći pristojno da žive. Tek nakon što su pripadnici Vojske Srbije (dugo smo čekali da to učini opština) probili put do Troštica i omogućili nam da prevezemo građevinski materijal, konačno smo započeli radove na njihovom novom domu, biće to skromni stančić sa oko 50 kvadrata - priča humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, koji je mnogo pomogao Milošu i njegovoj porodici, a sada vodi akciju za izgradnju njihove kuće.
Zmija u sobi
- Borićemo se i za penziju, ali i za kuću koja će nam, nadamo se, potpuno promeniti život. Kroz našu straćaru sada šetaju pacovi, a bilo je i situacija da nam u sobu upadne i zmija. Hvala Hidu Muratoviću i čitaocima "Vesti", hvala i svim drugim dobrim ljudima koji su nam pomogli. Mada još nemamo dovoljno novca ni za ukrovljenje, mi se nadamo da ćemo tokom septembra kuću ukroviti i da ćemo se, ako nas Bog pogleda, a dobri ljudi nam pomognu, pre zime useliti. Osećaj je divan. Na pragu smo da ostvarimo nešto o čemu smo do pre desetak dana mogli samo da sanjamo - priča Miloševa sestra Marina koja se godinama, obijajući mnoge pragove i obilazeći bolnice i lekare, uporno i hrabro bori za svog brata.
Prilozima dobrih ljudi iz Nemačke, Australije, Švajcarske, Švedske, Austrije i drugih zemalja, o kojima smo pisali, Jovanovići su ovog proleća sakupili oko 3.000 evra. Još 1.000 evra ovih dana dobili su od dobrotvora iz Amerike, Kanade i Švajcarske koji podržavaju humanitarni rad Hida Muratovića, pa su za samo nekoliko dana naliveni temelji i prva ploča na kojoj će za koji dan početi i zidanje.
- Put do sela nije nasut, već posle prve kiše može biti problema. Zato žurimo da pre većih padavina dopremimo što više građevinskog materijala. Po prognozama majstora, do ukrovljenja će nam trebati oko 7.000 evra, još toliko do useljenja. Krenuli smo sa 4.000 evra, videćemo dokle ćemo stići, važno je da je počelo, ko kuću gradi, i bog mu pomaže. Presrećan sam, još ne verujem da će to biti moja kuća - priča Miloš i nada se da će mu čitaoci "Vesti" i drugi dobrotvori dodatno pomoći, a da će Vojska, kako je i obećala, u oktobru nasuti put do njegovog sela.
Kontakt
Ako želite da pomognete Jovanovićima, u Komercijalnoj banci u Novom Pazaru otvoren je poseban račun broj: 205 - 9011007013986 - 02 na ime Marine Jovanović. Priloge je moguće slati Postnetom ili Vestern unionom na adresu Marina Jovanović, selo Troštice, 36300 Novi Pazar. Sa Jovanovićima je moguće kontaktirati putem telefona: 065-474-5433 i 020-351 -580.
Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Zbog preživljenog stresa, hormonalnih, metaboličkih i psihičkih poremećaja, loše ishrane i neadekvatnog lečenja, Miloš se sa 80 ugojio na čak 160 kilograma. Jedva se kreće i diše na pumpicu, tek ovog leta prvi put je na VMA imao adekvatno lečenje. Lekari u Beogradu konstatovali su da je totalni invalid uz preporuku da mu treba omogućiti invalidsku penziju.
- Moj sin je kao dvadesetogodišnji mladić prolivao krv i ginuo za Srbiju, a kad se vratio iz rata nije imao ni za lekove, bilo je i dana kada smo i gladovali. Sećam se, došao je sav ranjav, izgoreo i blatnjav, danima smo, bez dinara u kući i ičije pomoći, morali da mu saniramo rane i opekotine. Bilo je i slučajeva da lekari nisu hteli da ga pregledaju jer nije imao zdravstvenu knjižicu i plaćeno zdravstveno osiguranje. Nije zaslužio takav odnos opštine i države. Srećom, postoje i dobri ljudi koji su se, čim se malo dalje od Novog Pazara čulo za naše muke, zainteresovali za Miloša, hvala im do neba, nadamo se da ćemo dočekati krov nad glavom i bar malo bolji život - ističe Miloševa majka Rosa.
