Da imam još jedan život, opet bih ginuo za otadžbinu!
Da živim još jedan život, uradio bih opet istu stvar, obukao bih uniformu, borio bih se za otadžbinu i spasavao saborce, kaže bez dvoumljenja i sa širokim osmehom na licu 36-godišnji Novica Spasić, odlikovani ratni heroj sa Košara, koga ni izgubljeno oko, ni povređena noga, ali ni život invalida u krajnjoj bedi sa svojih sedmoro mališana, nisu naterali da odustane od jednom date zakletve.
- Znam kako je biti invalid, preteško je, medalja ne može da se jede, ali, eto, opet bih ginuo za svoju zemlju i svoj narod - priča gost "Vesti", a priču iz daleke 1999. pažljivo slušaju njegova deca: devetogodišnja Jovana, sedmogodišnji Nikola, šestogodišnji Đorđe i petogodišnji Danilo, koje je poveo da vide Beograd.
Kod kuće je ostala najstarija 13-godišnja Tijana i najmlađi tromesečni blizanci Lena i Lazar, uz majku Jelenu, baku, deku i strica u nedovršenoj kući u Bojniku kod Leskovca. I dalje bi živeo od skromne invalidnine i socijalne pomoći, daleko od javnosti, ne bi se niko ni setio da je izgubio oko u ratu na Kosovu, da mu ta ista domovina nije odbila da zameni očnu protezu kojoj je vek trajanja istekao još pre deset godina.
Sve što nije htela ili mogla da mu da Srbija, pozlatili su neki dobri ljudi: Boban Stefanović i Partizanovi navijači bili su jedni od donatora koji su se ponudili da plate očnu protezu u iznosu od preko 100.000 dinara i neophodne lekarske intervencije, a ostali su kupili Spasićima građevinski materijal.
Hiljadu dolara iz Vankuvera
Jedan od anonimnih dobrotvora je i srpski slikar sa umetničkim imenom Bonifaćo, koji decenijama živi u Vankuveru i koji je 30. juna uplatio 1.000 dolara na račun Novice Spasića. "Nije jedini", ističe Novica i dodaje da je bilo još plemenitih donatora iz Austrije, Nemačke i cele Srbije, a ponajviše iz Beograda i Novog Sada. "Posebno su me iznenadili pozivi i pomoć koja je pristigla od stanovnika Republike Srpske, specijalno iz Bijeljine i Banjaluke. Hvala im, da imam priliku zagrlio bih se od sreće sa svima njima", poručuje Spasić.
I tu nije kraj ovoj neispričanoj priči, jer ovoga puta granice su postavili neki plemeniti ljudi, a ne paragrafi, oni koji su znali da cene gest nekadašnjeg 19-godišnjaka koji je služio vojsku, a dan pre početka rata na Kosovu mu je istekao vojni rok. Odbio je da skine uniformu i ostavi drugove.
Za ovakvu hrabrost nagradili su ga i čitaoci "Vesti": starina Milan Knežević iz Perta u Zapadnoj Australiji sa 500 dolara i toplim pismom podrške, anonimni donator Z. T. iz Izerlona sa 200 evra i naš stalni dobrotvor S. P. iz Bad Homburga sa 250 evra, svako u želji da ovim novcem kupi darove deci i ugradi makar jednu ciglu u svoju nedovršenu kuću.
- Hvala svima, dobio sam ne samo novo veštačko oko, već i pomoć u novcu i građevinskom materijalu. Od mojih ratnih drugova sa Košara, članova Srbske časti, i od Pokreta Dveri iz Leskovca stigli su prozori i vrata, a od novca koji dolazi na račun malterišem kuću i sređujem kupatilo. Uveli smo vodu i struju u kuću, deca su dobila garderobu, igračke i bicikl, a blizanci kolica. Moj i život moje porodice promenio se iz temelja, ali ja bih bio najsrećniji kada bi mi neko ponudio zaposlenje. Prethodni posao na mestu obezbeđenja sportske dvorane sam izgubio kao "politički nepodoban", a kao nekadašnji pripadnik specijalnih jedinica verujem da bih ovaj posao obavljao bez mane - poveravao nam je svoju veliku želju naš gost koji je došao u "Vesti" i otišao iz "Vesti" - sa osmehom na licu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
