Dobra dela uoči velikog praznika

Priča o teškom životu Mahije Murić (33), koja u brdima i bespuću sela Stup, na granici Srbije i Crne Gore, sama u muci i sirotinji i bez ikakvih primanja brine o bolesnom suprugu i sinovima, dotakla je brojne plemenite čitaoce "Vesti".

D.N.Petrović

Zahvalni: Porodica Murić

U prilog tome, govori to što se ubrzo javilo nekoliko ljudi dobrog srca i široke ruke, koji su poželeli da pomognu ovoj porodici u vreme Ramazana, a neposredno pred Bajram. Neki su "stigli" da pre najvećeg muslimanskog praznika, kad se obično čine dobra dela, Murićima pošalju svoje donacije, a neki će to, bar tako su obećali, učiniti narednih dana.

Prvi prilog od 125 evra, Murićima je stigao od Rafeta Hodžića iz Nemačke. Iz ove zemlje, takođe, pristigle su i donacije od Ada Dukađinca od 100 evra i još 50 evra Faika Isenija. Od supružnika Hazibe i Ramadana Salaski, poreklom iz Makedonije, koji žive i rade u Švajcarskoj, pristiglo je još 100 evra.

Sve ove donacije Murićima je, u njihovoj trošnoj straćari, udaljenoj tri kilometra od asfaltiranog puta, nesebičnim angažovanjem, uručio humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović.

- Bili smo, kao i obično, bez dinara u kući. Hido nam je, prilikom prvog susreta, doneo nešto namirnica, pa poslednjih dana nismo gladovali. Novac koji smo sada dobili od dobrih ljudi iz Nemačke i Švajcarske, potrošićemo za Abdulahovo lečenje i lekove, što nam je sada najvažnije. Kupićemo i nekoliko džakova brašna, a nadamo se da će nam bar nešto preteći da i mi, najskromnije, spremimo i proslavimo - Bajram - priča Mahija.

Naglašava da sa decom leti po šumama prikuplja pečurke i lekovito bilje kako bi svoje mališane, dobre đake, spremila za školu u septembru. Njen suprug Abdulah, upućuje iskrene reči zahvalnosti svojim darodavcima iz inostranstva:

- Živimo preteško i na ivici bede. Moje godine i bolest su i ovako sumornu finansijsku situaciju još više pogoršali. Supruga Mahija je pravi heroj. Radi i najteže muške poslove da bi prehranila mene i sinove zbog čega zaslužuje orden. Pomoć koju smo dobili od tih dobrih ljudi, za nas je ogromna - "kao kuća". Zahvalni smo do neba svima koji su nas se setili. Želimo im dobro zdravlje i da ih Bog čuva. Da Bajram proslave kako dolikuje.

U međuvremenu, vrednoj i brižnoj Mahiji, ne preostaje drugo nego da neguje svog čoveka, starijeg od nje 53 godine. Ali, i da pazi i podiže sinove Ernesa (14) i Enesa (12), njenu veliku podršku i radost. Pre braka sa Abdulahom, živela je u zaseoku Seošnica, opština Rožaje, u porodici sa devetoro dece. On je bio udovac i sam u kući, jer mu je žena umrla, a njegovo sedmoro dece otišlo je svako na svoju stranu.

Svidela joj se njegova iskrenost i dobrota i poželela je sa njim brak i decu bez mnogo razmišljanja o njegovim godinama. Ne kaje se ova mlada žena ni danas zbog te odluke. Njihov brak, uprkos velikoj razlici u godinama, i dalje je pun ljubavi i poštovanja. Žive u maloj baraci gde je sve čisto i uredno kao pod konac, ali još mnogo toga im nedostaje, a posebnu muku stvara to što Abdulah više ne može da pomogne porodici.

Nemaju ni zemlje, niti ikakvih primanja, a prehranjuju se i preživljavaju od pomoći komšija i drugih dobrih ljudi. Razumevši tu muku otuda i svesrdne pomoći zemljaka iz Nemačke i Švajcarske.

Ali, to nije sve. Pored ove porodice, vredna pomoć uručena je i Novopazarki Bajri Suljović, majci heroju, koja pune 23 godine, sama, u iznajmljenom sobičku, brine o nepokretnoj ćerki Arijeti, od koje ni jednog trenutka ne sme da se odvoji. I njoj je dar od 200 evra stigao od već pomenutog Ada Dukađinca, koji im je pomagao i ranije. A, od Hazibe i Ramadana Salaski još 100 evra.

- Veliku zahvalnost dugujemo Adu Dukađincu. Ne prođe ni mesec dana, a da nam on nam pošalje pomoć. Stvarno ne znam šta bismo bez njega. Hvala neizmerno ovo velikom čoveku, Bog neka ga čuva i sreća prati, hvala od srca i porodici Salaski. Nešto novca ćemo "sačuvati" za nabavku ogreva, a platićemo kiriju, struju i kupiti nešto lekova za Arijetu. Sama ništa od svega toga ne bih mogla - ističe Bajra.