Bezgranična ljubav je sve što imaju
Silom prilika požrtvovana majka i supruga Mahija Murić (33) iz sela Stup kod Tutina postala je drvoseča ne bi li prehranila porodicu. Njen 53 godine stariji suprug, Abdulah Murić (86) se nedavno šlogirao, pa supruga Mahija u nemaštini, ali sa puno pažnje i ljubavi, pored dvojice sinova Ernesa (14) i Enesa (12), brine i o njemu.
Kada se pre 15 godina udala za Abdulaha, tada 68-godišnjeg udovca iz susednog sela Stup na granici rožajske i tutinske opštine, odnosno Srbije i Crne Gore, Mahija je imala samo 18 godina. Nije ni znala šta je brak, ali joj, kako kaže, ni malo nije smetalo što je njen suprug stariji čak 53 godine.
Ostali i bez testere
Kakav je borac mlada Mahija, govori i to što radi i najteže muške poslove, često i kao drvoseča.
- Imali smo motornu testeru koja nas je prehranjivala. Deca bi ostala da paze bolesnog oca, a ja sam u šumi sekla drva. Baš sam se bila izvežbala da obaram i sečem i najveće bukve. Od toga smo živeli sve dok nam neko nije, dok sam bila odsutna, iz kuće ukrao testeru. Zato sada drva sečem ručno, jer nemam od čega da kupim novu "pilu" - žali se Mahija.
- Živela sam u zaseoku Seošnica, opština Rožaje, u porodici sa devetoro dece. Abdulah je bio udovac i sam u kući. Žena mu je umrla, a njegovih sedmoro dece otišlo je svako na svoju stranu. Svidela mi se njegova iskrenost i dobrota, a i želela sam da pobegnem iz muke i sirotinje. Htela sam brak, porodicu i decu. Iskreno, nisam mnogo razmišljala o njegovim godinama i problemima koji bi kasnije mogli da nastupe. Čak ni kada je otac sa policijom dolazio da me vrati kući nisam se pokolebala. Bila sam odlučna da ostanem sa Abdulahom i nisam se nijednog trenutka pokajala - podelila je sa reporterima "Vesti" deo svoje životne priče hrabra Mahija.
Ne kaje se ova mlada žena ni danas. Dobili su zlatnu decu, a njihov brak je i dalje pun ljubavi i poštovanja. Iako žive u maloj baraci, unutra je sve čisto i uredno kao pod konac. Međutim, osim toga, sve drugo im nedostaje, a posebnu muku stvara to što Abdulah sada ne može da pomogne porodici.
Svi planovi pali u vodu
Dok je Abdulah još bio u snazi, kupio je na periferiji Rožaja, u naselju Bandžovo brdo, dva ara placa u nameri da, ako ga zdravlje posluži, tu za svoje dečake podigne manju kuću. Na žalost, njegovo zdravstveno stanje se drastično pogoršalo, godine su pristigle i više nije u mogućnosti da bilo šta preduzme.
- Kad bismo prikupili novac da podignemo samo jednu sobu sa hodnikom i kupatilom, našoj sreći ne bi bilo kraja. Deca bi bila blizu škole, a Abdulah blizu lekara. Možda bih i ja našla neki posao. Verujem da bi sve bilo drugačije. Ovde nam nema života i moramo nekako da odemo iz Stupa... - ističe Mahija.
- Da Abdulah nije imao težak moždani udar i da se nije šlogirao, uprkos njegovoj starosti i ogromnoj razlici u godinama, živeli bismo srećno. Ovako, prinuđena sam da se sama borim za njega i našu decu. A, borba je preteška, jer živimo u oronuloj baraci, dva kilometra od najbližeg puta i najbliže kuće. Kada napada sneg deca ne mogu u školu u selo Bać, jer nije prohodno.
Nemamo ni zemlje, niti ikakvih primanja... Prehranjujemo se i preživljavamo od pomoći komšija i drugih dobrih ljudi. Ne daj Bože nikome takve sudbine - konstatuje Mahija Murić i dodaje:
- Znajući našu situaciju, mnogi su izneli niz neumesnih predloga, čak i da ostavim Abdulaha i sa decom odem kod rođaka u Luksemburg ili Nemačku. Nikada to ne bih učinila, zbog dece, zbog bolesnog supruga, ali i zbog sebe! Grizla bi me savest. Teško mi je i sada da govorim o ljubavi, ali ja Abdulaha i volim i poštujem. Da nije bilo toga, ne bih sa njim decu rađala.
Odsečeni od sveta
Porodica Murić imala je donedavno mobilni telefon koji je Mahija izgubila tokom seče drva u šumi. Trenutno nemaju nikakvu vezu sa svetom.
- Ići ću tokom ramazana da ih ponovo posetim, da im ponesem još namirnica i mobilni telefon sa karticom.
Do tada svi koji žele da čuju nešto o njima i da im eventualno pomognu, mogu da kontaktiraju Redakciju "Vesti" ili mene na broj +381 64 330 32 40 - kazao je Hido Muratović, zamolivši sve plemenite zemljake širom sveta da Murićima priteknu u pomoć.
Porodicu Murić, inače, posetili smo zajedno sa humanitarcem iz Novog Pazara Hidom Muratović, koji ih je, baveći se "ljudskim sudbinama" i "zaboravljenim ljudima", već posećivao i zna za sve njihove nevolje. Za prvu pomoć poneo im je odeću, obuću, hranu i nešto od lekova za Abdulaha. Mahija i deca su ga, kao i reportere "Vesti", sačekali na putu i pomogli da kolicima i ručno, nakon pola sata pešačenja kroz šumu, pomoć prebacimo da njihove kuće.
- Teško nam je i preteško. Vidite i sami gde živimo. Nema ovde od čega da se zaradi, sem od seče drva, za šta je potrebna mehanizacija i snaga, ili branja pečuraka. A nama ne treba mnogo: da obučemo i nahranimo sinove, da ih iškolujemo i da Abdulahu olakšamo zdravstvene probleme. Nadamo se da će nam, osim ovih najbližih, koji nam koliko mogu pomažu, pomoći i drugi dobri ljudi. Svaka pomoć dobro bi nam došla. Sami više ne možemo - zaključuje tužno Mahija.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
