Jedva čekaju jariće, tele i mleko...
Kao i na drugim delovima severne Crne Gore i Peštera, i u Stupu, zabitom selu na granici tutinske i rožajske opštine, gde sa šlogiranim suprugom Abdulahom (86) i sinovima Ernesom (14) i Enesom (12) živi hrabra Mihrija Murić(33), ova zima je bila duga i teška. Murići su danima bili odsečeni od sveta, a živa u termometru više puta se spuštala i do tridesetog podeoka ispod nule...
- Hvala Bogu, malo je otoplilo, pa smo posle 60 dana zatočeništva u planini sišli do graničnog prelaza Dračenovac, a potom i do najbliže prodavnice. Više dana deca nisu mogla u školu, bilo je baš gusto - priča naša dugogodišnja štićenica Mihrija Murić i naglašava da je, uprkos snegu i hladnoći, za njenu porodicu ova zima bila jedna od najpodnošljivijih. Imali su sve što im je potrebno.
- Ovo je prva zima da nismo strahovali hoće li nam nestati brašna i najosnovnijih namirnica, da smo na vreme platili struju, da smo dobro obučeni i obuveni, da imamo dovoljno lekova i pelena za Abdulaha i da Enes i Ernes imaju unapred plaćen prevoz do škole u Baću. Sve to omogućili su nam čitaoci "Vesti" sa raznih strana sveta, humanitarac Hido Muratović i dobri ljudi iz ovog kraja. Hvala im svima, Bog neka ih čuva i sreća prati - priča Mihrija i dodaje:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Čim je malo otoplilo, a put postao prohodan poštar mi je doneo donaciju od 100 evra koje nam je poslala jedna Razija iz Beča, uz novac - dobili smo i dirljivo pismo podrške kojim me Razija moli da i dalje, kako sam to do sada činila, brinem o suprugu Abdulahu i našim sinovima Enesu i Ernesu. Obećala je i da će se ponovo javiti i pomoći nam ako zapadnemo u neku nevolju - naglašava Mihrija.
Dobili su ovih dana Murići još jednu, tako reći duplu donaciju kojoj su se posebno obradovali. Zvali su nas sa prelaza Dračenovac neki ljudi iz Plava koji rade u Švajcarskoj. Bilo ih je trojica. Išli su kući na odmor. Rekli su mi da su u "Vestima" čitali sve o nama i da žele da nam pomognu. Na pitanje: šta bi volela da nam odmah kupe, bez mnogo razmišljanja rekla sam - kozu. Dali su mi 100 evra za kozu, koju sam odmah kupila i još 100 švajcarskih franaka da mi se, kako su naglasili, nađe u nevolji. Obećali su da će me zvati kada ponovo budu dolazili u rodni kraj - ističe Mihrija.
Presrećni su svi u kući što će uskoro dobiti jariće, a i tele, jer im je i krava koju imaju, a koju su prošle godine kupili od donacija čitalaca "Vesti" pred teljenjem.
- Biće mleka dovoljno za celu porodicu. Posebno se radujemo kozijem mleku koje je zdravo i lekovito i mnogo će značiti bolesnom babu Abdulahu. Svima koji su nam pomogli šaljemo velike pozdrave, pomažu nam da preživimo u nemaštini i muci iz koje ćemo se, nadamo se, bar kada mi odrastemo, nekako izvući - ističe Mihrijin i Abdulahov stariji sin Ernes koji, čim je malo otoplilo, sa majkom, motornom testerom, koju su takođe dobili od čitalaca "Vesti", u obližnjoj šumi seče drva.
Ništa od države
Mihrija se dugo bori da za nepokretnog Abdulaha od opštine Rožaje izvuče bar neku pomoć. Da bi dobili tuđu negu (oko 100 evra mesečno) Abdulaha je morala na leđima da nosi do najbližeg puta, a potom taksijem da vodi na komisiju u Rožaje.
- Za nas je to bilo veliko maltretiranje, a u Rožajama ga nisu ni pregledali, jer su odmah videli da je čovek šlogiran, nepokretan i teško bolestan, samo su meni napravili trošak od 100 evra. Još nam nisu odgovorili: da li će dobiti tu negu. Mi se nadamo da će država, i opština, koje do sada nisu ni malo marile za našu muku i sirotinju, ispoštovati zakon i pokazati bar malo humanosti - kaže Mihrija, stub porodice Murić.
