Dobri ljudi jedina nada
Duže od tri meseca nije bilo nikakvih vesti o Mihriji Murić (35), samohranoj majci iz zabitog sela Stup kod Rožaja koja sama, bez ikakvih primanja, u planinskom bespuću izdržava i školuje sinove Ernesa (16) i Enesa (14).
Stariji Ernes je učenik prvog razreda Srednje tehničke škole u Rožajama, a mlađi Enes pohađa osmi razred osnovne škole u Baću. Za Ernesovu sobicu u Rožajama Mihrija svakog meseca mora da obezbedi 60 evra, bar još toliko za hranu, a za đački kombi kojim mlađani Enes putuje do Baća još 25 evra.
- Sve to moram od krave i koze koje su nam kupili čitaoci "Vesti". Samo ponekad zaradim koji evro sečom drva. Nažalost, u Stupu više nema ni ljudi, ni seče, pa me retko ko angažuje, a rado bih u šumu jer se nikakvog posla ne libim i ništa mi nije teško. Pošto smo početkom januara dobili nekoliko stotina evra, uspeli smo da izguramo zimu, međutim, ovih dana potrošili smo i poslednje zalihe brašna, pa je situacija baš teška - priča Mihrija, skromna žena, veliki borac, "krvavi radnik" i majka za primer.
O njenim nevoljama saznao je prvo naš saradnik Hido Muratović:
- Mihrija je jako skromna i zahvalna. Borila se godinama za svog znatno starijeg supruga Abdulaha, koji je preminuo prošle godine, a sad se hrabro bori da u bedi i nemaštini na put izvede svoje sinove. Veliku pomoć pružali su joj čitaoci "Vesti koji su joj dobročinstvima bili i jedini izvor prihoda. Ona se ne javlja i ne traži pomoć dokle god situacija ne postane alarmantna. Često ju je sramota da pozove. Ipak, pre nekoliko dana, bila je primorana i zatražila je malo brašna i zejtina. Autobusom sam joj poslao prvu pomoć do kontrolnog punkta na granici Srbije i Crne Gore, a odatle će brašno na leđima nositi do planine. Ovih dana će je posetiti i odneti najosnovnije namirnice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Zanimljivo je da opština Rožaje uopšte ne haje za muke ove samohrane majke. Mihrija i njena deca nemaju nikakvu socijalnu pomoć. Dok je Abdulah bio živ pokušala je da izdejstvuje bar neku pomoć, kucala je na mnoga vrata u opštini, uglavnom uzalud.
- Nama su jedina nada dobri ljudi koji nas razumeju i podržavaju. Uz pomoć njihovih donacija, kupili smo kravu, kozu i motornu testeru, plaćali deci prevoz do škole. Obraćamo im se kada je najteže i nemamo više kud, a oni nam uvek pomognu. Sada smo ponovo u nevolji, jer od krave i koze koje su nam jedina imovina ne možemo da se prehranimo - iskreno će Mihrija.
Nadaju se poslu tokom leta
Mihrija i njeni sinovi preživljavaju i potragom za pečurkama, klekom, šipurkom, lekovitim biljem i drugim šumskim plodovima koji povremeno donesu poneki evro. I kad sakupe neku količinu sve na leđima moraju da nose do udaljenog Baća ili još udaljenijeg Rožaja.
- Samo da pečurke "rode". Kad u šumama ima vrganja, lisičarke i život nam je odmah lakši. Nadam se da će biti i seče drva, moraće ljudi da se spremaju za zimu, pa ću i kao drvoseča, nadam se, nešto zaraditi. U svakom slučaju, moj život ostaje borba neprestana, za golo preživljavanje i školovanje mojih sinova. Kad oni odrastu i kad stanu na noge nadam se da će nam biti bolje. Ako ne ovde u planini ili Rožajama, onda bar negde u Nemačkoj - naglašava Mihrija, koju možete čuti putem telefona na broj: 00382 60 028 281.
