Posadili drvo ljubavi

Ima jedna izreka koja glasi: "U raju postoji kuća zvana kuća radosti. U nju neće moći ući niko drugi osim onih koji su znali decu obradovati." Najprigodnija je kada je reč o dokazanom humanisti Iliji Mikiju Vujoviću iz Pariza, koji zajedno sa brojnim prijateljima i njihovom decom, tradicionalno, već 16. godinu zaredom donosi radost bolesnoj deci u otadžbini za božićne i vaskršnje praznike.

V. Sekulić

Dan za sećanje: Na poklone uzvratili osmehom

Slatki pokloni stižu na već dobro poznatu adresu - beogradski Institut za majku i dete dr Vukan Čupić, Odeljenje hematoonkologije, gde dane u postelji provodi dvadesetak mališana obolelih od najtežih malignih oboljenja.

- Kad god nam se približavaju veliki praznici koji su radost i velikim i malim, uvek se setim bolesne dece u otadžbini. Znam da tada malo ko može da im ulepša te dane, pa pozovem zemljake na saradnju. U stvari, to je već tradicionalna akcija kojom ne želimo samo da pošaljemo slatkiše mališanima obolelim od raka i leukemije, već da ih podsetimo da nismo zaboravili, niti ćemo ikada zaboraviti na decu Srbije. Nije tajna da sve više dece u Srbiji tu strašnu bolest nosi kao beleg NATO bombardovanja, te strašne 1999. Samim tim, predstavlja razlog više da ih se setimo i da bar jedan dan skrenemo misli sa bolnih terapija i svega stresnog kroz šta prolaze tokom lečenja. Njihov osmeh za sve nas koji smo učestvovali u ovoj akciji nema cenu. Pored terapije, pozitivne misli, vedar duh dodatno pomažu izlečenju, a to pored majki koje su danonoćno uz svoju voljenu decu, zna i dr Đokić, koji nikome ne dozvoljava da se preda i uvek pruža reči ohrabrenja - ističe humanista Ilija Miki Vujović, za koga mnogi kažu da mu je "srce veće od okeana".

Prikupivši brojne darove zajedno sa zemljacima, došao je u otadžbinu kako bi ih podelio na licu mesta. Da bi sve proteklo u najboljem redu, u pomoć mu je pritekla pedijatrijska sestra Bojana Radović, a reporteri "Vesti" bilu su tu, kao i toliko godina ranije, da zabeleže ovaj dan, na mestu gde se ovih dana leči više od 20 mališana iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, pa i Albanije. Hvala u ime najmlađe tromesečne Marije, i njene majke Vedrane - do 16-godišnjeg Petra Lacmanovića iz Nove Varoši...

O ozdravljenju ove dece, dugi niz godina brine dr Dragomir Đokić, šef Odeljenja hematoonkologije. Čovek, za koga majke i očevi imaju samo hvale, a da je to zavredio, najbolji pokazatelj su mališani koji mu uvek trče u zagrljaj. I dok su se delili slatki paketići i po sobama, jer su pojedini primali terapiju, hodnikom su se orile dečje reči: "Hvala doktore, hvala čika Miki, hvala našim vršnjacima iz Pariza!" Pala je i poneka suza, ali radosnica. "Na našem Odeljenju leče se deca obolela od malignih bolesti, koje su među najtežima u pedijatriji. Oni ovde primaju hemioterapiju koja izaziva mučninu, povraćanje, prolive, opadanje kose... Da ne govorim o bolnim punkcijama i vađenju kostne srži... Siguran sam da bi mnogi stariji poklekli pred takvim izazovima i baš zato su to najhrabrija deca na svetu. Ne možete a da ih ne zavolite i da date sve od sebe da ozdrave, a sreća i dobro raspoloženje u tome mnogo pomažu. Zato hvala svim tim divnim ljudima koji se svake godine sete ove izuzetne dece, koja su eto, igrom sudbine spoznala i gorču stranu života", poručio je dr Dragomir Đokić.