Tuga u srcu, osmeh na licu
Poklon od 250 franaka će ova stradalnička porodica sa Kosmeta sačuvati za vaskršnje praznike, ali ipak postoji želja koju ne možemo da im ispunimo.
Devetogodišnja Milica Đorđević iz Prizrena odavno više ne čita bajke za decu, ona dobro zna da je grad cara Dušana, srpska srednjovekovna prestonica, srpski Jerusalim, odavno izgubljen za Srbe.
Ovo dete pamti i vreme kada je pre nekoliko godina učila pod svećom, a ne zaboravlja ni današnjicu kada raste u izolaciji, kao jedini srpski đak u Prizrenu, uz majku Evicu, nekadašnjeg psihologa, u domu gde se često smenjuju dani oskudice i straha za golu egzistenciju.
Poslednji put, ne samo domaća već i svetska javnost, videla je ovu devojčicu kako sa osmehom dočekuje britanskog princa Čarlsa i predaje mu buket cveća. I to u rodnom gradu, u srcu Metohije, gde se na prste ruku mogu izbrojati njeni sugrađani. Ipak, dan pre susreta, provela je u vežbanju kako da preda jednom tako visokom gostu cveće i kaže mu na besprekornom engleskom jeziku: "Dobro došli i... izvolite".
Plemeniti donatori
Svoje priloge za Milicu Đorđević dali su: Milena Marić Jan, Miloš Jevremović, dr Milica Rajković, Radilo Vulović, Violeta Brakus, Željko Knežević i Dinka Šahar, svi iz Bazela. Akciju su pomogli i članovi srpskog šahovskog kluba Sorab iz Bazela. Dar od 36 švajcarskih čokolada namenjen je, prema željama donatora, takođe srpskoj deci sa KiM, pa smo slatkiše poslali OŠ "Sveti Sava" iz Kosovske Mitrovice, gde će ih svojim đacima podeliti učitelj Milivoje Pavlović. "Vesti" se zahvaljuju darodavcima.
Ne znamo da li je iko od srpskih zvaničnika objasnio princu od Velsa da i ovo dete, kao i sva druga na svetu, ima i poneku želju. Milica ima jednu jedinu: "Najviše bih volela da imam drugove i drugarice, prijatelje, s kojima mogu da se družim i igram!", poručila je ova devojčica, čija se majka zarekla da nikada neće napustiti rodno ognjište niti ustuknuti pred nevoljama. Na žalost, niko od nas, niti naših donatora velikog srca ne mogu da joj usliše molbu.
Ali, za njenu hrabrost što živi između četiri zida, što je jedini učenik i to odličan i što redovno pohađa nastavu u jednoj prostoriji isturenog odeljenja OŠ "Dositej Obradović" - pretvoreno u učionicu u crkvi u Prizrenu, naši zemljaci iz Bazela u Švajcarskoj poklonili su joj 250 franaka. Ovaj prilog lično je u beogradskom dopisništvu "Vesti" uručio humanista i književnik Željko Knežević, rođen 1956. u Šibeniku, jedan od osnivača kulturno-umetničkog Udruženja Tenenum Art, čiji članovi organizuju književne, slikarske i druge vidove susreta sa zemljacima iz otadžbine.
"Ponosimo se Milicom, želimo od srca da joj ovaj skroman dar ulepša naredne dane", poručio je naš zemljak, magistar geologije, koji više od dve decenije živi i radi u inostranstvu, ali nije nikad zaboravio Strmicu kod Knina gde je išao u osnovnu školu. Umesto njega, napisaćemo Milici nekoliko njegovih stihova iz knjige "Zagledan u nebo": ..." Blagi, Bože, brani bolesne, brani bezjake, brani branioce, brani Milice, brani bebe, Branislave...".
