Ceo život spava na daskama
Kiša je lila je kao iz kabla, duvao je jak vetar, kaljavi seoski putevi već su bili neprohodni, spremala se mećava koja je iste večeri, samo koji sat nakon što se ekipa "Vesti" spustila s vrhova Rogozne, zavejala planinu i od sveta odsekla brojna sela i staricu, 76-godišnju Stanu Minić, jedinu žiteljku zabitog Dragočeva.
Zahvaljujući pomoći Radeta Jokovića, poštara iz Lukara u podnožju planine, koji pokriva najzabitiji i najsiromašniji deo Rogozne, i njegovoj dotrajaloj ladi nivi, uspeli smo u minut do dvanaest starici da uručimo donaciju iz Kanade, vrednu 250 tamošnjih dolara, koju joj je poslala naša stalna čitateljka i dobrotvorka M. K. iz Toronta, čije srce kuca za bolesne, i za mlade i stare, za sve koji su u nevolji.
Uz želju da je zdravlje dobro služi i da nekako izdrži do proleća, Stani smo uručili i nekoliko kutija "univerzalnih" lekova, aspirina, čajeva, antibiotik, mast protiv reume..., namirnice i dva litra gasa za lampu, trebaće joj, jer zbog nevremena sela na Rogozni zimi često ostaju bez struje.
Vidimo se na proleće!
- Dobijene pare ću čuvati za namirnice i lekove, možda, ako dočekam proleće, odem i do lekara u Novom Pazaru da se detaljno pregledam, želela bih i da kupim televizor, mnogo bi mi značio u ovoj samoći, a volela bi i jedan dobar ležaj sa dušekom, celog života sam spavala na daskama ili tvrdoj klupi, maštala sam i još sanjam da zaspim u toploj i udobnoj postelji - rekla nam je na rastanku baka Stana u nadi da ćemo se ponovo sresti, ako ne pre, bar na proleće.
- Čekam vas od jutros jer mi je poštar Rade javio da ćete doći, a kad sam videla crne oblake kako se nadvijaju nad Rogoznom, mislila sam da nećete uspeti da se probijete do Dragočeva. Hvala vam što ste potrudili i što ste mi ulepšali dan - ističe Stana i dodaje:
- Obradujem se kad god sretnem čoveka, ko god da je, najbliža kuća udaljena je od moje više od dva kilometra, poželim se i ljudi i razgovora. Do sada je poneko i navraćao, obično prođu drvoseče i lovci, svrate i popijemo kafu, dolaze mi povremeno i donesu namirnice i rođaci Miro i Momo iz Novog Pazara, Miro traktorom, a Momo terenskim vozilom, sestričina iz okoline Beograda često mi šalje pakete, naiđe ponekad i poštar Rade - priča Stana i naglašava da su joj u trošnoj daščari najbolji drugovi i sva imovina - tri kokoške i dve mačke, sa kojima se svakodnevno druži i razgovara.
- Pre tri godine, u 95. umrla mi je majka Cveta, zbog koje se nisam udavala i o kojoj sam brinula sve do smrti. Majka je spavala u metalnom krevetu, a ja pored nje na drvenoj klupi. I otac Jovan nam je živeo teško, ali je i on, uprkos muci i sirotinji koje su ga pratile od rođenja, doživeo 95 leta. Ne znam još koliko će mene Svevišnji držati u životu, ali volela bi da me majka Cveta što pre pozove "gore" jer zdravlje popušta, sama sam, do lekara je nemoguće stići, pre bih da umrem nego da ovako sama, u ovoj divljini i bez igde ikoga, padnem na postelju - žali se Stana i moli nas da Humanitarnom mostu "Vesti", preko koga je nekoliko puta dobijala darove od nepoznatih zemljak i našoj mladoj čitateljki M. K. iz Toronta, a rodom iz Kruševca, prenesemo velike pozdrave, zahvalnost i želju za dobro zdravlje.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
