Dečji osmeh nema cenu

Humanitarni most je još jedno svedočanstvo da je ljudska dobrota neprolazna. I da će trajati. Neznani podvižnici ili pak oni poput 79-godišnjeg Boška Vukića iz Nemačke, nedavnog gosta "Vesti", su dokaz da oni šalju svetlost ljudskog lica, duše i srca, bez obzira na granice i udaljenost koje nas dele.

A. Čukić

U majčinom i očebvom zagrljaju: Nebojša Vulić

Baš kao i naš dugogodišnji čitalac iz Filingena koji je iznenada stigao u beogradsko dopisništvo "Vesti", noseći sa sobom na desetine primeraka naših novina, različitih datuma. U svakom broju zaokružio je nekoliko imena sa Humanitarnog mosta, nežno rukama prelazio preko fotografija i skromno rekao:

"Dosad sam bio samo verni čitalac, od danas želim biti i dobrotvor, čovek koji će ovoj deci, njihovim majkama i očevima da pomogne. Od srca... Dosad sam se godinama borio za zdravlje svoje ćerke jedinice Dušanke, učinio sam sve što sam mogao... Niko nikada nije postao siromašan dajući i drugima ", kazao je naš zemljak rođen u Vreocima kod Lazarevca, koji je već proslavio i vlastiti jubilej - pedeset godina rada i života u Nemačkoj.

A. Čukić

Humanost na delu: Boško Vukić u "Vestima"

Grad dobrih ljudi

Iz nemačkog grada Filingena već treći put stižu u Srbiju neki dobri ljudi. Pored porodica Milutinović i Ristić, osvedočenih prijatelja štićenika "Vesti", na listu humanih ljudi upisao se i naš novi donator - Boško Vukić. Hvala im što se između sebe druže, što se uzajamno bodre i što plemenitost jednih pobuđuje dobrotu i kod drugih. Zato i verujemo u reči našeg posetioca da ćemo se uskoro videti. "Doći ću i pre nego što se nadate, želja mi je da uputim pomoć i napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji. Svesrdno ću podržati rad narodnih kuhinja", obećao je Boško Vukić. Nema razloga da ne verujemo.

Otišao je davne 1964. godine iz Jugoslavije, seća se čak i datuma 25. maja, da bi zlatnim zanatom metalostrugara postigao izobilje svojoj familiji. "Imam i više nego što mi treba, svoje sam potomke obezbedio, svoju sam domovinu uvek voleo i rado se sećao lepih vremena, ali došlo je čas da deo svoga srca poklonim i drugoj deci u nevolji", kaže Boško Vukić predajući nam donaciju od 1.800 evra.

Iako je životna knjiga dobrotvora Boška Vukića uveliko ukoričena, i ne može niko da promeni stranice koje su već napisane, uvek se može otpočeti sa novim poglavljem. Zato će ovaj dar otići na pet adresa: po 300 evra porodicama Vulić i Simić iz Beograda, Zorićima iz Zrenjanina, Šušićima iz Nikšića, Pajovićima iz Drežnika kod Užica, a 300 evra stavio je na raspolaganje Humanitarnom mostu da pokloni nekom mališanu koje će zaspati sito ili krenuti u školu u novim cipelama...

N. Đurović

Svetlo u tunelu: Tijana Simić prima donaciju

Neustrašivi borac

I ovoga puta je mlada 23-godišnja Beograđanka Tijana Simić svoju zahvalnost na prilogu od 300 evra, uputila rečima, a još više osmehom.

Donacija Boška Vukića je ovoj devojci novo svetlo u tunelu iz kojeg pokušava godinama da izađe. Iako boluje od neizlečive bolesti - pigmentne retinopatije - koja joj svakim danom smanjuje očno polje, ona se nada i veruje da će turski lekari uspeti da joj sačuvaju i poboljšaju vid.

"Imam dovoljno hrabrosti da pokušam, čak i kada svi drugi izgube nadu, ja ću se i dalje nadati", poručila je Tijana uz veliko hvala.

Hvala Boško, vaš poklon od 300 evra smo već uručili porodici Vulić, prognanicima sa Kosmeta, majci Violeti, ocu Radosavu i njihovom bolesnom 19-godišnjem sinu Nebojši kojeg su roditelji dovezli kolima do ispred naše Redakcije i izneli ga na rukama. I dok su prolaznici zastajkivali gledajući neobičan prizor, ni ne znajući da je Nebojša proveo devet meseci ispod krila smrti na aparatima u beogradskom Institutu za majku i dete, Vulići su pokazali da nije tačno da je skupo sve ono što je lepo.

Evo, dečji osmeh i zagrljaji u beogradskom bulevaru Mihajla Pupina bili su tog dana neprocenjivo lepi, a besplatni. To u stvari nema cenu! Ne postoji ništa što donosi veće zadovoljstvo od srećnog i nasmejanog deteta...