Kad se duša skameni od sreće
Sa Kosmeta, mesta odakle se sve teže probija u svet reč srpskih stradalnika, otrgao se 17. jula težak uzdah i usamljeni vapaj 80-godišnje starice Milenije Pavlović iz sela Lokva koja je jednu jedinu želju sročila u rečenici: "Sa jednom kozom lakše bi mi bilo...".
Njoj koja nema ni roda ni poroda, čiji su jedini gosti samoća i tuga, i slučajni putnici namernici iskrala se želja koju je zabeležio u prolazu učitelj Milovan Pavlović iz Kosovske Mitrovice i poslao "Vestima". Pet dana posle, zatekao ju je opet kako samuje na kućnom pragu, na onoj istoj tronoški na kojoj je sedela kada su se slučajno sreli.
Ovoga puta nije došao praznih ruku. Naši verni čitaoci poslali su darove za kupovinu alpske koze uzete na farmi Zahira Mehmetija i koju je vlasnik prodao ne za 150 evra, već za 130 kada je čuo bakinu priču, želeći da i on da svoj skroman prilog za staricu. Ostatak novca od 70 evra, "Vesti" su utrošile za nabavku brašna, šećera, soli, ulja, pirinča, parizera, pašteta, čajne kolutiće i sredstva za higijenu.
I stujuardese i penzioneri
Nekim divnim ljudima, "Vesti" su morale reći da je akcija završena, ali da brižljivo čuvamo njihova imena i da ćemo ih pozvati u pomoć ukoliko našoj i sada vašoj baki baki Mileniji slučajno zatreba bilo šta na ovom svetu. Dužni smo, bez obzira što su mnogi hteli da ostanu anonimni, bar da zabeležimo ovaj plemeniti gest. Ali i da pozovemo ove plemenite ljude da posete Humanitarni most, da svoje veliko srce podele i sa drugim štićenicima. Tako uskoro očekujemo i dve naše stjuardese iz Dubaija, Natašu Janjić rodom iz Kragujevca i Aleksandru Pavlović rodom iz Beograda, koje su se za vreme kratke pauze između letova, javile i htele da daruju prilog za baku. Hvala im, baš kao i poznatom beogradskom penzioneru J. M., što je uvek u humanoj misiji. Hvala na ponudi od srca i gospođi Dragici Tomić, kao i mladoj Srpkinji S. J. iz Pariza, rodom iz Prijedora, koja se zajedno sa svojom svekrvom N. K. odazvala apelu za pomoć baki Mileniji.
Stižemo u Lokvu, a baka ustaje i u čudu gleda. "Dobar dan sinko!". "Dobar dan bako, mi opet došli kao što vidiš, ali ovog puta punih ruku..." Od sreće se Milenija skamenila i ne zna šta da učini, da li da potrči i zagrli učitelja, pa kozu, ili prvo kozu a potom Milovana ili da ih oboje gleda iz pristojne udaljenosti. "Zar ti se bako ova riđa lepotica ne sviđa?"
Priložnici
Ugledni Berlinac, Vlastimir Aco Barišić, rodom iz Sarajeva, prvi je donirao 200 evra, od čega su baki Mileniji kupljena i alpska koza ali i osnovne namirnice za nekoliko meseci. U drugoj poseti baki za desetak dana, donacije iz Australije, tačnije Kanbere, biće iskorišćene za nabavku mini frižidera i šporeta. Svoj prilog od 150 AUD uputila je Dušanka Stojadinović, rodom iz Smederevske Palanke koja je 25 godina radila u nacionalnoj biblioteci. Uz lepo i toplo pismo stigao je i dar od 300 AUD bračnog para iz Kanbere, koji korene vuku sa Korduna i iz Srema za i njima dragu baku. "Vesti" se zahvaljuju svojim čitaocima.
Suze potekoše Mileniji niz lice. Bilo je prelepo i prebolno... Jednom rukom dotiče kozicu, drugom učitelja... "Hvala ti dete, i tebi i ovim dobrim neznanim ljudima koji su mi pomogli. Da ti nisi bio kod mene i ispričao moju priču ja danas ne bih bila ovako srećna. Sad ću bar s nečim da se zanimam. Hvala puno i za namirnice, sad sam mirna za nekoliko meseci. Hvala vam deco, puno vam hvala...", zbori Milenija i grli učitelja, ne skrivajući oči pune suza.
Zagrljaj je prekrasan dar, jedna veličina svima odgovara. Srećan je i učitelj jer je uspeo da zajedno sa plemenitim ljudima izmami osmeh i suze radosnice.
Melburn na vezi
Naša čitateljka iz Melburna, Mila Ćurčić, rodom iz Hercegovine, pozvala nas je telefonom u želji da nam da savet kako kupiti dobru kozu za baku. "Potičem iz zemljoradničke porodice i ako neupućen čovek pazari kozu - može lako da se prevari. Moj suprug i ja ćemo sigurno učestvovati u kupovini drva za baku Mileniju", obećala je naša zemljakinja kojoj nije bilo teško da čak iz daleke Australije nazove i učitelja Milovana i da ga "obuči" za odgovoran zadatak, sve u želji da starica dobije kozu hraniteljku.
Rastaje se sa srećnom Milenijom i obećava da će ponovo doći da je obraduje sa još nekim poklonima. Odlazi, sa nekom čudnom toplinom u grudima, koja ga još dugo ne napušta. Odlazi iz Lokve, a prati ga baka Milenija u svom najlepšem ruhu, vodeći kozicu u šetnju. Eto, dragi naši čitaoci, u svakom su danu skrivena mala čuda, to je ključ da svaki dan poneko bude bar malo srećan. Stare i mudre glave kažu da se život ne meri brojem udisaja za vreme našeg postojanja, već brojem trenutaka koji nas i druge ostavljaju bez daha.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
