Kako je jedan tata postao i mama
Srbija je zemlja horora i bajki. Crnog i belog. Siromaštva i bogatstva. Ljubavi i mržnje. Srećnih i odbačenih. Zdravih i na smrt bolesnih. U istom danu jedni umiru u tišini od gladi u srcu srpske prestonice, a drugi otpočinju život u novom domu o kakvom nisu nikad ni sanjali.
Jedan od takvih, kome se sreća osmehnula, je i 26-godišnji fizički radnik Đorđe Stanisavljev iz Zrenjanina što se još u decembru prošle godine pitao da li će njegova deca živa dočekati da vide Deda Mraza, jer je potpuno sam, u trošnom kućerku na periferiji grada, odgajao dvogodišnjeg Stefana i jednogodišnje bliznakinje Jelenu i Jovanu.
Bio im je i tata i mama. A prava majka je za sobom zatvorila vrata u Ulici Titelski red 28 i zauvek otišla. Njegova neobična životna priča dotakla je mnoge ljude, što iz Srbije, što iz dijaspore. On je jedan od onih koji je na delu potvrdio staru mudrost da svako može biti otac, ali trebaš imati nešto posebno da bi bio tata.
Srbin iz Čikaga
Najveći prilog iz dijaspore dao je naš čovek iz Amerike, Srbin iz Čikaga - celih 5.000 evra. I Srpska pravoslavna crkva iz Austrije istakla se donacijom od 4.000 evra, ali Đorđe nam kaže da je za njega svaki prilog bio jednako human. Na kućnu adresu stizali su i brojni darovi: u ogrevu, građevinskom materijalu, majstorskim radovima, opremi za kuću, čak i klima uređaji.
Đorđe u međuvremenu nije izvukao glavni zgodatak na lotou, ali je bogat, on je otac čija se deca zatrče u njegov zagrljaj čak i kad su mu ruke prazne.
- Ne volim se ni sećati tih dana - priča Đorđe čiji je stariji sin odrastao u mraku, nije znao ni šta je televizor, ni šta je crtani, ni kakvog je ukusa čokolada. Kada su se i bliznakinje rodile, jedan komšija se sažalio na nas i pozajmio nam struju. Tada ih je već bilo troje. Kada im je majka otišla, bilo mi je jako teško jer nisam ništa znao oko dece. Ni da ih presvučem, ni da im spremim hranu.
- Morao sam sve to da naučim... Ali, volim ih mnogo. Njih dve su tada imale po četiri kilograma, nisu imale ni pet meseci 堠Stefan je tada imao godinu i po. Još i danas pamtim kuvanje prvog griza koji se čak nije ni zgusnuo, ali su ga deca ipak pojela jer je bio sladak. Ostali smo sami u oronuloj kući, bez kupatila i grejanja i mogućnosti da radim.
Dobra dela
Ime članova Hrišćanske humanitarne zajednice Radosti moja iz Štutgarta izgovara se s poštovanjem među brojnim srpskim stradalnicima. Iako ovo udruženje postoji samo pet godina dosad su učestvovali u više od sto humanitarnih akcija. Njihov glavni cilj je da pomažu svoj narod ma gde god se on nalazio. Ovih dana su uputili "Vestima" 500 evra, po 250 za našeg štićenika pastira Srbu Stankovića iz Kozjeg Dola i 250 samohranom ocu Đorđu Stanisavljevu iz Zrenjanina. "Vesti" se od srca zahvaljuju na donaciji iz Nemačke.
A onda su se na noge podigli humani ljudi i iz Srbije i dijaspore. Đorđe je od donacija koje su mu tokom zime pristigle kupio kuću od 60 kvadrata u naselju Nova kolonija u Mostarskoj ulici br. 34. Đorđe, koji je do pre pola godine bio nezaposleni samohrani roditelj, bez prihoda, ali rešen da po svaku cenu zadrži i podiže troje dece, sina Stefana i ćerke Jovanu i Jelenu, ovih dana ostvario je svoje snove. Najpre onaj najveći i najvažniji, da deca ostanu sa njim, ali i da im obezbedi detinjstvo u novoj kući.
"Mnogo ljudi mi se javilo i poslalo pomoć. Stiglo je toliko hrane i garderobe da sam delio i drugima, platio sam dug za struju od 200.000 dinara, a kada sam video da od priloga mogu da rešim stambeno pitanje za nas, nisam se mislio ni tren. Kupio sam kuću, preselili smo se i uživamo u novom domu i maloj bašti", govori nam Đorđe kome smo uručili 250 evra, dar HO Radosti moja iz Štutgarta.
Sve Stefanove majke
- Mališani retko viđaju majku, a bliznakinje je i ne prepoznaju. Kada izađemo na ulicu, pa mom Stefanu priđe neka mlađa komšinica, ili ga pogladi po kosi slučajna prolaznica, uputi lepu reč ili slatkiš, on misli da mu je to majka, pa svaku zove mamom. Zaboli me srce, ali doći će vreme kada ću moći da mu objasnim - kaže Đorđe koji se uprkos svemu ne baca ružnim rečima na bivšu suprugu, i majku svoje troje dece.
"Najpre da se zahvalim humanim ljudima na donaciji. Moram uvek da razmišljam unapred, drva su mi bila neophodna, tako da su dve palete već iscepanih drva kupljene i to je koštalo 170 evra, deo novca od 50 evra uplaćen je unapred za plin za najhladnije zimske dane, tako da su mališani obezbeđeni, biće im toplo... Ostatak sam utrošio za kupovinu pelena, voća, povrća, gotovih jela, to je ono što mi je najviše nedostajalo, a naravno da su se klinci najviše obradovali slatkišima...", u jednom dahu priča zahvalni Đorđe, koji je po ceo dan uz decu. I sve radi sam: kuva, pere, pegla, hrani ih i oblači, i ništa mu nije teško. Bravo Đorđe!
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
