Večita borba za bolje sutra
Siromašnoj i zlostavljanoj majci četvoro dece, 41-godišnjoj Radmili Drljači, nastanjenoj u Vranju, reporteri "Vesti" uručili su donaciju od 90 AUD, dar dobročinitelja Ljiljane i Slobodana Joksića iz Sidneja.
- Ovaj prilog je za nas bio veliki kao kuća. Pomogao nam je pre svega da kao svi pravoslavci proslavimo Vaskrs, da na trpezi imamo od svega pomalo. Meni je puno srce jer su se deca najviše obradovala jajima i mesu. Zato hvala ovoj divnoj porodici iz Australije.Doneli su veliku radost deci - Draženu, Klaudiji, Dijani i Nemanji. Sve im se pozlatilo! Imamo ogromnu nadu da će jednom i nama krenuti nabolje, a najveća naša želja jeste da živimo od sopstvenog rada, da sami sebe izdržavamo. To ide teško jer posla nema, ni za mene, ni za Dražena. Živimo sirotinjski, ali pošteno. Za sada nam je najvažnije da ne trpimo ničije nasilje - kaže Radmila, izbeglica iz Bihaća, zahvaljujući se svim dobrotvorima, zemljacima iz dijaspore, kao i pojedincima iz Srbije i Vranja.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Živimo u iznajmljenom stanu od socijalne pomoći i dečjeg dodatka što je taman toliko da isplatimo troškove stanovanja. Za sve ostalo pored donacija brinuli smo se Dražen i ja. Radili smo privatno, dan-danas čistim po kućama, a Dražen je radio u jednoj privatnoj fabrici, ali za višemesečni rad nije dobio ni dinar - priča Radmila, koja je uz pomoć dobrotvora spasla svoju porodicu, pobegavši od pomahnitalog supruga, zlostavljača sa Vlasine Okruglice u Vranje.
Usud
Teška sudbina ostavila je ožiljke na duši ove mlade žene. Sa njom to dele i njena deca koja su morala sve to da gledaju. Svi oni žele da to zaborave, što nije nimalo lako. - Moj usud pratiće nas celog života. Ipak, nama je mnogo lakše uz saznanje da neki dobri ljudi misle na nas - kaže Radmila.
Kad je bilo najteže, zahvaljujući brojnim prilozima u novcu, obući, odeći, hrani, uspela je da stane na noge i da njeno četvoro dece nađu preko potreban mir.
