Dobri ljudi, od Boga vam svako dobro!

Novopristigle donacije za Dejana Miloševića iz Vranja, 38-godišnjeg obolelog ratnika od vijetnamskog sindroma, dijabetesa i gangrene dela stopala leve noge, bile su povod da ga reporteri "Vesti" još jednom posete.

Uz sina dan i noć: Vesna Milošević sa sinom

 

U naselje Čerenac, stižemo u kasnim popodnevnim satima. Od magle se ne vidi na metar-dva, tako da s mukom pronalazimo zgradu u kojoj stanuju. Problem je što ta zgrada Jumka još nema struje i vode, pa se jedva na prozorima razaznaje čkiljavo svetlo raznih lampi. Nekako dolazimo do drugog sprata i vrata Miloševića. Dočekuje nas majka Vesna, vidno umornog pogleda i podbulih očiju od nespavanja i bdenja nad Dejanom.

A njen jedinac leži u krevetu sa velikim zavojem oko stopala. Uručujemo im darove Ljiljane Joksić iz Sidneja od 70 dolara, kao i redovnu mesečnu donaciju od 55 evra, dar anonimnog dobrotvora iz Minhena. Tom prilikom saznajemo i da su, u međuvremenu, Miloševići na kućnu adresu dobili i 200 evra od Gvozdene Ekvilo iz Švajcarske.

- Hvala svima od Boga, pa potom i od nas. Donacije koje su prethodno stigle su nam mnogo pomogle proteklih nedelja da platimo taksi od nas do vranjske bolnice, gde je Dejan morao 20 dana uzastopce da ide na previjanje rane. Isto tako, da kupimo dodatne lekove za njegovo lečenje i nastavak terapije. Dejanu je, nažalost, odstranjena peta, a rana slabo zarasta. Ipak, mnogo je bolje nego što je bilo. Zbog pojave neke bakterije, mora svakodnevno da se uzima "geramicin". Molili smo doktora da nam omogući kućnu negu i vozilo, da dolazi kod nas, pošto ne možemo da izdržimo svakodnevne izdatke za taksi i lekove. Za lekove nam je potrebno čak 70 evra mesečno, ali moramo da ih kupujemo, šta ćemo?! - navodi Vesna.

Dejan je, valjda zbog stresa i poratne bolesti, odnedavno dobio povišen šećer u krvi, pa trenutno prima insulin dva puta dnevno. Jedna nevolja prati drugu. Pije i hrpu lekova. Vesni odmah krenu suze na oči kada se seti njenog sina, skoro dva metra visokog, snažnog i jakog, koji je sa 19 godina otišao dobrovoljno da brani srpsku nejač u Republici Srpskoj. Otišao kao gorostas, vratio se slomljen u duši, a vremenom i u telu.

- Dejanu nije žao što je branio svoj narod više od dve godine, već što nas niko od državnih institucija Republike Srpske i Srbije nije pogledao. Da nije čitalaca "Vesti", naših dobročinitelja i spasilaca, još odavno ne bismo bili među živima. Stostruko im Bog vratio zdravlja i radosti! Muke su naše velike, ali volja za životom još veća. Dejan mi je sve, spremna sam da podnesem najveće žrtve da mu bude bolje - kroz suze govori Vesna.

U sobi se jedva vidi jer svetlo dolazi sa slabe lampe, a Dejan sluša tranzistor. Toplo je u stanu, što je zasluga dobročinitelja iz dijaspore, koji su svojom pomoći omogućili Miloševićima da kupe dovoljno ogrevnog drveta za celu zimu.

- Imamo mali agregat, ali puštamo ga samo uveče dva sata, da Dejan gleda malo televizije. Gorivo je skupo i ne možemo više da ga koristimo. Ma, samo da se on oporavi sve ostalo je nebitno. Na bolovanju sam, spremam jela. Njemu nešto ako mogu da ugodim, meni se ne jede. Uzmem malo, koliko da imam snage... - kaže Vesna.

Dolazeći praznici donose im radost onoliko koliko će Dejanu biti dobro. Nadaju se i veruju lekaru koji im je rekao da su velike šanse da se spasi Dejanova noga. Za sada je tako i očekuju da se stanje stabilizuje, a rana u potpunosti zaraste.

- Valjda će biti bolje, ne tražimo mnogo, samo da smo živi... - ispraćaju nas ovim rečima Miloševići.

Vesna nosi lampu kako bismo se spustili niz stepenice. Koraci su nam otežali od njenog prigušenog, mucavog i bolnog uzdisanja i u mraku prikrivenih suza, koje se slivaju kao reka niz napaćeno lice.

Novčani ček iz Toronta Osetljiv na tuđe boli i nedaće: Đorđe Čordašević Duboko pogođen zlehudom sudbinom Dejana Miloševića, 92-godišnji penzioner Đorđe Čordašević iz Toronta odlučio je da mu pomogne. Tako je nedavno zajedno sa prijateljima, Dejanu i njegovoj majci Vesni uputio novčani ček od 320 dolara. Naše novinare o tome je obavestio putem pisma, u kome između ostalog piše: "Poštovana gospođo Vesna, moji dobri prijatelji Srećko i Koviljka Šljivar, porodica Milana i Gordane Lazić, Trifun Drljača i ja smo pročitali u "Vestima" potresnu priču o vašem bolesnom sinu i teškim životnim uslovima. Zato smo odlučili da vam pošaljemo našu skromnu pomoć u iznosu od ukupno 320 kanadskih dolara. Ček smo poslali putem pošte koji bi narednih dana trebalo da vam stigne. Molim se Bogu da srpski borac Dejan što pre ozdravi na vašu radost, kao i nas koji iskreno brinemo i saosećamo sa vama. Sve najbolje od srca vam želi Đorđe sa prijateljima."