Dva nezvana gosta u staričinoj kući
Retke su prilike kada prag stare kuće u kojoj samuje 81-godišnja Živka Popović iz zabačenog planinskog sela Tmava, između Kuršumlije i Blaca, u istom danu pređu dva nezvana gosta, ali različitim povodima.
Nekoliko dana pre Vaskrsa prvo je pred kuću iz pretprošlog veka banuo, kaže baka Živka, namrgođeni čovek, valjda električar, a možda je bio i poštar, baka ne razlikuje baš ko koju kapu nosi, koji joj je uručio obaveštenje da je za struju koju je utrošila samo jedna sijalica u kući dužna oko 50 evra?! Namrgođeni je kratko rekao da ima rok od 30 dana ili će ostati u mraku.
Istog dana, posle sat-dva, staricu koju je od kada zna za sebe život udarao iz sve snage, posetio je i reporter "Vesti" koji joj je uručio 100 AUD, dar stalne dobrotvorke B. G. iz Adelejda i 100 evra koje su joj po ko zna koji put uputili plemeniti Mirjana i Ostoja Debeljak iz Groselfingena u Nemačkoj. Kao i uvek, starici Živki je od poslatog novca kupljeno brašno, šećer, kafa, sapun, ulje, sok, voće, slatkiši, prašak za pranje... a ostatak joj je uručen i biće dovoljan za plaćanje računa za struju i lekove.
- Ma, nisam se ja sa strujom ni rodila, ali od kada mi je pre dve-tri godine struja uvedena od novca koji su poslali naši ljudi iz sveta, i to je mnogo koštalo, nekako sam se navikla na sijalicu. Istina, po duši, struju nisam plaćala, niti se kao nepismena žena razumem u to koliko sam dužna, a nisam ni imala od čega. Eto, da mi nisi ti, novinaru, sada otvorio ovu kovertu i rekao koliko dugujem i do kada treba da platim, struju bi mi stvarno isekli. No, bogu hvala, kao da te je sam Gospod poslao... Naravno, moram da platim račun za struju jer sam 80 godina živela uz lampu i sveće, i greota bi bila da ovo malo života što mi je ostalo ponovo budem u mraku. Jes, bili su mi obećali da struju za tu jednu sijalicu neću morati da plaćam, ali od tog obećanja nema ništa. Što bi naš narod rekao, lako je meriti rep mrtvom vuku, lako je pretiti sirotinji koja je, kao ja, više gladna nego sita - kaže Živka, zagledajući kovertu u nedrima koju joj je uručio gospodin Namrgođeni.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Na kraju ovako da poručiš tim dobrim ljudima: "Baka Živka im se zahvaljuje od sveg srca na novcu i poklonima, njima i njihovim porodicama želim zdravlje i sreću ma gde bili, ma šta radili i ma gde išli. Život kakav je mene snašao može da dočeka svako, ali ne može svako da bude kao ljudi koji pomažu onima kojima je sreća okrenula leđa" - veli baka Živka Popović.
Najbolji lek
- Nisam verovala da ću dočekati ovaj Uskrs, ali, eto, izađoh iz duge zime i preboleh neki grip, šta li je... Bilo mi je teško, a nigde nikoga da ti da lek i samo sam sanjala limun jer utuvih sebi u glavu da bi mi to pomoglo. A limuna nemam, niti imam koga da mi kupi i donese. No, svakome je suđeno da u životu pređe onoliko koraka koliko mu je određeno, ali meni je lakše uz pomoć naših dobrih ljudi koji su me opet obradovali i za Uskrs. Sada mi je bolje, a biće još bolje kada stignu mlada kopriva i sremuš, to ti je najbolji lek za mnoge boljke... - odaje baka svoj recept za zdravlje.
