Sudbina uzela, pa opet dala
Kada bi neko napravio geografsku kartu puteva Humanitarnog mosta korišćenih za slanje novca starima, bolesnima, ostavljenima, nemoćnima i siromašnima u matici dobio bi, zapravo, jedan veliki atlas ljubavi i ljudske dobrote.
Ovog puta tom atlasu humanosti dodajemo, ili bolje rečeno, ponovo u atlas upisujemo Sidnej odakle je naša verna čitateljka Zorica Stojčinović na adresu 84-godišnje starice Živke Popović iz sela Tmava kod Kuršumlije poslala već drugi put 200 australijskih dolara i Kopenhagen u Danskoj u kome živi anonimna donatorka D. G. koja je izrazila želju da u njeno ime starici sa padina Kopaonika uručimo dar od 100 evra.
Za ovu staricu koju već godinama paze naši čitaoci, za Živku Popović, novčanice nisu samo papir za koji će kupiti sve što joj je potrebno da neko vreme bezbrižno živi, već izraz ljudske dobrote koja usamljene i bolesne i hrani i leči mnogo duže od brašna, ulja, šećera... Zapravo, kaže baka Živka, to je neka pažnja koju čovek ne može da zaboravi i od koje mu dugo bude lepo u duši i srcu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ni sanjala nisam da će mi nekada neko u životu nešto dati, poslati, kupiti lepe gumenjake, maramu oko vrata, da će mi pisati pisma sa mnogo lepih reči, da će brinuti o meni i mom zdravlju... To nisam ni mogla da očekujem jer nisam ni imala nikog ko bi mi sve to činio, ali, eto, sudbina je stvarno čudna. Sa jedne strane zna da bude surova i da čoveku uzme ono što mu je najmilije i najvrednije u životu, a potom da ga pomiluje i drugom rukom, onom koja donosi radost i nadu. Pa, ima li šta čudnije nego da o meni, mom zdravlju, o tome da li imam ili nemam šta jesti, čime se pokriti, brinu neke dobre duše iz Nemačke, Danske, Australije i mnogih drugih zemalja za koje i ne znam da postoje i gde se sve nalaze. A kako i da znam kada u životu nikada nisam otišla dalje od Kuršumlije, kada nemam ni dana škole i kada se još uvek potpisujem krstićem i to prilično nevešto.... No, to nekome tamo nije ni bitno, koliko im je bitno da su pomogli ubogim i samima poput mene, i da su im tešku starost učinili bar malo lepšom, a bolesti i bolove makar podnošljivijim. Zato, hvala svima koji su mi pomagali do sada i koji mi i sada pomažu i bez kojih bi mi starost bila mnogo teža a nemaština mnogo veća. Ovako, uz svako parče hleba blagosiljam ponekog od njih - Zoricu, Ostoju, Mirjanu, a i anonimni u mojoj duši imaju ime - reči su zahvalnosti starice Živke Popović iz sela Tmava kod Kuršumlije.
Umrla u bedi
Marija Zlatić, 86-godišnja starica iz sela Valakonje kod Boljevca, koja je posle muževe smrti nasledila milion australijskih dolara, umrla je ovih dana u najvećoj bedi u trošnoj kući od blata. Ljudi koji su baka Maru čuvali za života i s kojima je imala dugogodišnji potpisan ugovor o doživotnom izdržavanju pronašli su njeno telo na krevetu. Uprkos bogatstvu koje je nasledila, umrla je u svojoj kućici u kojoj nije bilo ni vode. Podsetimo, baka Marija koja je preživljavala sa penzijom od 10.000 dinara, probudila se jednog dana uoči Nove godine bogatija za milion AUD. Novinarima je tada rekla da joj novac ništa više ne znači, ostala je krajnje skromna i odlučila je da ne napušta svoj dom i zavičaj.
