"Novu kuću milujemo samo očima"

"Deset godina čekamo na ovu kuću i, hvala bogu, želja nam se ispunila. Zahvalni smo državi Srbiji uz čiju pomoć opstajemo svih ovih godina", rekao je 25. februara ove godine ozareni 55-godišnji Radovan Stanojković iz Sušića, sela u opštini Štrpce na krajnjem jugu Kosmeta, koji se ovim rečima zahvalio Aleksandru Vulinu, tadašnjem ministru bez portfelja zaduženom za Kosovo i Metohiju, na ključevima nove kuće za svoju dvanaestočlanu porodicu.

Dan iz snova: Ključevi u ruke

 

Nažalost, od tada pa do danas ništa se nije promenilo u životima ove siromašne porodice, koja i dalje bitiše u getu i siromaštvu, deleći sudbinu mnogih Srba sa Kosova. Novu kuću samo gledaju, strahuju i - čuvaju. Još uvek stanuju u dva sobička od blata, spavaju na podu, a svako veče na smenu ide glava porodice, bolesni Radovan ili njegov najstariji sin Jovica da prespavaju u svom dugo željenom "dvorcu". Obojica ne mogu istovremeno, jer tamo imaju samo jedan ležaj koji im je poklonio iguman manastira Visoki Dečani. U mraku dočekuju zoru, pa opet put pod noge do stare udžerice.

- Tako je, kako je... San nam se ostvario, ali kuću od 55 kvadrata samo milujemo očima - kaže nam u telefonskom razgovoru 40-godišnja domaćica Ljiljana Stanojković i majka koja je izrodila dvanaestoro dece. - Ne daj bože da smo nezahvalni, kuća je lepa, od blokova, ima čak i kupatilo, ali bez struje i potpuno prazna. Za priključak nam traže 150 evra, ali da zasvetli svetlo u novom domu mi nemamo tih para... još manje imamo za kupovinu nameštaja. Zato smo i dalje između raja i pakla, ništa ni nemamo, sem jedni druge - objašnjava Ljiljana koja svaku pomoć naših čitalaca uvek raspoređuje na hranu i lekove. Žive od socijalne pomoći koja iznosi 15.000 dinara i dečjeg dodatka za dvoje dece.

Ipak, iako nemaju slobodu kretanja, zimi ih zaveju snegovi, daleko im je doktor, a često prazna i trpeza, oni nemaju nameru da se sele sa ognjišta. Selo je, kažu Stanojkovići, ipak, lepo i nikada ga neće ostaviti. Zbog navike, uspomena, svega što ih tamo veže. Da će im novi dom olakšati život i biti udobniji smeštaj za njihovo dvanaestoro dece, veruju i dalje Stanojkovići. Jednog dana tu će stanovati najmlađi jednogodišnji Jovan, Jovica (19), Nenad (15), Andrej (14), Andrijana (12), Natalija (10), Darko (9), Jug Bogdan (8), Anđelija (5) i Katarina (2), a biće mesta i za dve najstarije ćerke, Anicu (21) i Zoricu (20), koje su se udale i odnedavno žive u susednom selu. Uprkos svemu, zadovoljni su sa svojih 12 anđela:

"Svi su živi i zdravi, hvala bogu. Samo Katarina ima bronhitis i nosimo je na inhalaciju, u bolnicu u Kragujevac", kaže nam Ljiljana, a mi ih pozdravljamo ispred čitalaca "Vesti", koji su u najtežim trenucima bili uz ovu porodicu: nahranili ih, obukli i obradovali novčanim donacijama.