Sve podeljeno na ravne časti
Siromašnoj desetočlanoj porodici Nešić iz Kule u Vladičinom Hanu, reporteri "Vesti" uručili su poklon-paket sa slatkišima, dar dobročiniteljke Nine Lasice iz Nemačke, koji je posebno obradovao decu. Otac Goran (43) i majka Negoslava (40) nisu krili zahvalnost dok su sa velikim ushićenjem: Milan (14), Aleksandra (13), Luka (10), Vesna (8), Andreja (7), Jelena (5), Lena (3) i najmlađa Dunja (16 meseci) probali čokolade, čokoladice i ostale slatke đakonije.
- Hvala toj dobroj gospođi koja je mislila na našu decu i na ovaj način ih usrećila. Bog joj dobrim vratio, a sreću i radost u srce naselio za vek vekova. Naša deca nisu jela čokolade, pošto nismo imali para za to i sad im se pružila prilika. Za slatkiše iz radnje ne znaju, pošto im pravim domaće kolače od brašna i šećera. A, kad im napravim vanilice sa pekmezom ili neku voćnu tortu sve, odmah, u slast pojedu. Istina, za mnogo toga ne znaju, ali nisu gladni i željni - kaže majka Negoslava.
Kao što smo već pisali, ova hrabra majka čeka prinovu u junu i jedva čeka da se porodi.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Goran i ja smo presrećni što ćemo uskoro dobiti novog člana porodice. Možda budu i blizanci, nešto osećam, mada nismo hteli da pitamo doktora, jer želimo da to bude iznenađenje. Lako podnosim trudnoću, radim normalno sve po kući, a posla uvek ima na pretek. Aleksandra mi pomaže oko ženskih poslova, a oko muških Milan. Oni su kao odrasli. Kad je Goran u nadnici održavaju kuću i uče da polože razred. Divna su to deca. I ostala su poslušna, jedna druga čuvaju, starija mlađe - navodi Negoslava.
Deca su čista i uredna, kao i dve sobe u koje žive. Svaki dan se mesi hleb u tepsijama i uvek ima šta da se pojede, jer osmoro mališana treba nahraniti. Da bi za to imalo dovoljno, zadužen je Goran, koji radi u nadnici od jutra do mraka. Kad nema nadnice radi u svom selu Urvič, koje je između Vladičnog Hana i Džepa, u bašti, na sejanju trave, kasnije na košenju i sakupljanju kod starih i bolesnih roditelja.
Svi za jednog, jedan za sve- Možda je dobro, a možda nije, što deca nemaju priliku da često probaju čokoladu. Ne mogu da grešim dušu i kažem da ne treba da je probaju. Deca su to, ali računam, rastu, završiće neke škole, Milan i Aleksandra prvi, pa će doći do nekog posla. A, tad će moći da kupe za sve. Vaspitali smo ih da budu složni. Po sistemu "svi za jednog, jedan za sve "- rekla je Negoslava, osmehujući se. |
Tamo čuva i kravu, svinju, kokoške, a sve to treba uhraniti, kako bi pred zimu imali mesa za duži period. Goran je neumoran, brižan i pažljiv. Do sada mu je supruga u svemu tome pomagala, ali kako kaže, više ne može zbog poodmakle trudnoće. Pomaže Milan, najstariji sin. Još jednom, svi se zahvaljuju od srca za paket. Biraju slakiše, dele ih na ravne časti. O njihovoj slozi i skromnosti ne treba trošti reči. O ponosu posebno. Ništa ne traže. Njihov san je da sami žive od svog rada. Goran se nada poslu u gradskoj mlekari. Obećano mu je mesto, čim usledi primanje novih radnika. To će za sve njih mnogo značiti.
