Dok čeka pravdu, zemljaci šalju podršku

Priča o Saši Iliću iz Ćuprije, koji je radeći na objektu investitora Velimira Stamenkovića iz istog grada pao i ostao doživotni invalid, pogodila je našu zemljakinju iz Nemačke, Radojku Srpkinju, rodom iz Bosne, koja mu je poslala 50 evra.

Tragedija ga koštala ruku i zdravog života: Saša Ilić sa suprugom i ćerkom

 

Saša i njegova supruga Ljiljana zahvaljuju se na novčanoj pomoći, pretvorenoj u domaću valutu koju će, kako kažu, potrošiti na hranu. Najvažnije im je da Saša dobije sudski spor protiv Velimira, koji vodi od 2004, kada je pao sa zgrade na kojoj je radio jer ga je udarila struja dalekovoda. Lekari su uspeli da ga spasu, ali je ostao bez obe ruke. Saša više ne veruje u pravdu u Srbiji, pošto 20. oktobra nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Sledeće ročište zakazano je za 24. april.

- Moram da kažem da sam i više nego prijatno iznenađen pristiglom donacijom i podrškom dobre gospođe iz Nemačke. Hvala joj po sto puta što je mislila na mene i poželela da pomogne. Istina, moje nevolje se još nisu završile. Dugo čekam na pravdu, a od nje za sada ostade samo mrtvo slovo na papiru. Mnoga ročišta su odlagana, jer se okrivljeni nije pojavljivao. Njegovi advokati donosili su lekarska uverenja o bolesti. Jedno suđenje je održano u ćuprijskoj bolnici. Kada pomislim na taj sudski spor, uvek mi se smuči. Kada su sve iskoristili, njegovi advokati su tražili da se veštači da li je sposoban da prati suđenja. Sada traže da se veštači da li čuje dobro. U stvari, oni i vode ovaj spor. Ne znam da li su moj advokat i tužilac nemoćni ili je u pitanju neki drugi problem. Kada iskoristim sve pravne mogućnosti u Srbiji, pokrenuću spor pred Strazburom. Nadam se da će pravda ipak pobediti - ogorčen je Saša.

Ovaj nesrećni mladić, koji je hteo da zaradi džeparac, sa 20 godina je postao doživotni invalid. Pored toga, on svakodnevno ima terapiju, jer ima glavobolje, trnjenje u ekstremitetima i druge simptome, koje su izazvali strujni udar i pad sa velike visine. Pri tom, sa suprugom Ljiljanom, njeno troje dece iz prvog braka i njihovom zajedničkom 15-mesečnom devojčicom, živi od socijalne pomoći i tuđe nege, koja mesečno iznosi oko 45.000 dinara (oko 390 evra). To za ovu šestočlanu porodicu često nije dovoljno, jer jedva pokrivaju najosnovnije potrebe. Stvari koje obični ljudi uzimaju zdravo za gotovo Saša nikada neće moći da uradi. Za njega je napor i da se popne na četvrti sprat da bi došao do svog stana. Ne može sam da jede, da se presvuče, čak ni da popije lek ako mu pozli. Nikada neće moći da uzme u naručje svoju kćerku...