Trpeza puna, a srce još više

Posredstvom Redakcije "Vesti" iz daleke Australije, nedavno je stigla donacija od 200 dolara dobrotvorke Milosave, zajedno sa pismom, u kome između ostalog piše: "Redovna sam čitateljka, pa sam tako listajući "Vesti" pročitala priču o sudbini Jane Lukšić iz Gornjeg Milanovca, čija me je sudbina duboko potresla. I sama sam u poodmaklim godinama, a uz to i izbeglica, pa mogu da pretpostavim koliko joj je teško. Zato vas ovom prilikom molim da joj uručite dar koji joj šaljem, da može sebi da kupi ono što joj je najpotrebnije. Neka je dobri Bog čuva".

Prijatno iznenađena: Jana Lukšić u trošnom sobičku

 

Kako je želja naših čitalaca za nas poput zapovesti, naši reporteri su pre nekoliko dana posetili Janu Lukšić iz Gornjeg Milanovca, koja već 18 godina živi u krajnjem siromaštvu i nemaštini u izbegličkom sobičku. Poseta ekipe "Vesti", veoma je iznenadila staricu, kojoj već godinama niko nije svraćao. A, koliko je bila zaprepašćena novcem, pretvorenim u domaću valutu, kao i toplim rečima koje joj je uputila Milosava iz Australije, teško je rečima dočarati.

- Toliko novca godinama nisam videla i, pravo da kažem, ne smem da ga primim. Pa, to je baš mnogo! Nisam navikla da imam toliko novca kod sebe, pa se malo i pribojavam. Ali, greh bi bilo da odbijem ovako velikodušan poklon. Ne želim da me pogrešno shvatite. Uskrs je na pragu i zahvaljujući ovom novcu, prvi put ću, posle toliko godina iza sebe, pripremiti bogatu trpezu tog dana. Ako neko naiđe, imaću čime da ga ugostim, iako znam da neće, jer mi kućni prag niko ne prelazi već godinama. Najviše bih volela kada bi ta dobra gospođa bila sa mnom da sa njom prozborim koju i bude moj dragi gost. Isto tako, ne bi za mene bilo veće sreće, nego da na taj veliki praznik, u ovaj moj sobičak dođe mnogo dragih ljudi, kao nekada, dok je moja porodica živela srećno i bezbrižno. Gospođi Milosavi nemam šta drugo da pošaljem osim hiljade reči zahvalnosti, taman koliko je kilometara do te zemlje u kojoj živi, na pažnji i dobročinstvu, koje nikada neću zaboraviti - rekla je 94-godišnja Jana primajući donaciju.

Maleni kućerak u kome ova baka samuje, opremljen je veoma skromno. Krevet, šporet na drva, stalaža na kojoj se nalaze dve-tri šerpe, manjerka, gomilica drva koje je zimus uštedela i jedna sijalica je sve što Jana ima od pokretne i nepokretne imovine. Na vratima sobička okačena je haljina zelene boje koja joj je, kako kaže baka Jana, veoma draga, jer je oblačila dok je bila mlada. Tačnije, nosila je onda kada je upoznala svog supruga Veliju u rodnom Osjenku, koji je napustila tokom "Oluje" pre dve decenije.

Danas, baka Jana preživljava zahvaljujući hrani koju dobija iz narodne kuhinje Crvenog krsta. Od svog izbegličkog sobička do kazana narodne kuhinje, odavno je Jana izbrojala, svakog jutra napravi 569 koraka koji za nju, kao i puna manjerka jela i pola vekne hleba, znače život. To je, pre svega, prilika da vidi ljude i porazgovara sa njima. A, zahvaljujući novčanoj pomoći pristigloj iz daleke Australije, sada će moći sebi da obezbedi više namirnica i potrepština, što do sad nije mogla.