Svaki dinar pametno utrošen
Slavoljubu Stoilkoviću i njegovoj porodici, koja se bori sa surovom prirodom i nemaštinom na vekovnom ognjištu u zaseoku Reka u selu Nova Brezovica, svaka pristigla pomoć znači opstanak i boljitak u neumoljivoj kolotečini života.
Ovih dana reporteri "Vesti" uručili su im donaciju od 200 AUD dolara koje je poslala anonimna donatorka D. U. iz Australije uz poruku da se nada da će još nekome moći da pomogne. Ovaj dar je doneo radost u skromnu kuću, jer će domaćin pre svega kupiti seno za dve krave i za četiri koze.
To su njihove hraniteljke, a sve su to stekli zahvaljujući nesebičnoj pomoći čitalaca "Vesti", dobrotvora iz dijaspore koji su ovoj porodici od 14. novembra 2014. kada je objavljen apel, omogućili kupovinu jedne krave, malog stada ovaca i ponovo upalili sijalicu u njihovom domu.
- Zahvaljujem se i obećavamo da ćemo novac upotrebiti na pravi način, malom Bojanu gledaćemo da kupimo nešto od hrane koju voli, a to su paštete, salame, i taj čudesni eurokrem, koji bi mogao da jede dan i noć. Njegova bolest, atrofija mišića, muči nas sve jer nemamo uslova u ovoj trošnoj kući, a kamoli za dete kojem je potreban poseban smeštaj, ali i lečenje. Ali, daće bog, nadamo se biće bolje... - kaže domaćin, koščati 41-godišnjak, vetrovima šibanog lica, težačkim radom očvrslih mišića, koji se ne predaje ni kad je najteže njegovoj deci.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Svih sedmoro ukućana su smešteni u jednoj sobi, gde obitavaju od jutra do večeri, u 100-godišnjoj kući koja im je u nasleđe pala od predaka.
- Pored reke smo, a vodu nemamo, ali u blizini je jedan izvor sa slabim mlazom. Tu je korito gde moja Radica pere, uzima vodu za kuvanje. Nije za piće. Zimi smo topili sneg, koristili ga za sve. Kad mogu donesem vodu sa kladenca udaljenog pola kilometra. Zato nam je prioritet da sa bratom Goranom iskopamo tih 500 metara i dovedemo vodu ispred kuće. Koštaće sve to, ali nadamo se da ćemo uspeti - kaže Slavoljub, koji uprkos brigama ne zaboravlja da kaže: "Dobrotvori su nam život promenili. Nećemo i ne smemo da ih razočaramo."
U kolicima u školu
Desetogodišnji Bojan ide u treći razred osnovne škole na Bareliću. U očima su mu uvek spremne suze dok sedi u kolicima.
- Voli školu, hoće svakodnevno da ide. Tamo je stekao drugove koji su dobri prema njemu. Sve ih voli kao najrođenije. Završava razred ovih dana, nema jedinica i ponosni smo na njega - kazuje otac Slavoljub, koji i dve ćerke svaki dan vozi do škole starim autom. Ne žali benzin, jer školu deca moraju da završe.
Sedmoro usta
Kompletna mesečna primanja ove porodice su oko 150 evra. U domaćinstvu žive bolesni sin Bojan (10), ćerke Bojana (8), vrlodobra učenica drugog razreda, Miljana (6), koja sa radošću odlazi u predškolsku ustanovu u centralnom selu Bareliću. Vredni Slavoljub brine i o supruzi Radici (34), bolešljivom ocu Milanu (75) i psihički obolelom bratu Goranu (43).
