Podrška koja život znači

Da plemeniti čitaoci "Vesti" ne mogu ostati ravnodušni na boli i muke njihovih ugroženih zemljaka u otadžbini, beležimo svakodnevno na Humanitarnom mostu. Izuzetka nema ni ovog puta. A reč je o dobročinstvima upućenim samohranoj majci Dušici Arsenijević iz Kragujevca, oboleloj od karcinoma želuca. Ovoj nesrećnoj ženi, reporteri "Vesti" su prosledili 80 evra dobrotvorke Milene iz Minhena i tom prilikom saznali su i o prispeću novih donacija na Dušičinu kućnu adresu.

Želi da živi: Dušica Arsenijević

Bračni par Miloš i Mila Lukač iz kanadskog grada Miltona uputili su joj novčanu podršku od 160 dolara, dok je plemeniti penzioner Đorđe Čordašević iz Toronta poslao 10.000 dinara, deo penzije zarađene u otadžbini. Njihova pažnja i pomoć duboko su ganuli Dušicu, koja se u proteklih godinu dana bori sa opakom bolešću.

- Iskreno govoreći, teško mi je da pronađem prave reči kojima bih mogla da opišem sve što mi leži na srcu i koliko sam samo zahvalna tim dobrim ljudima iz Nemačke i Kanade. Mnogo naših ljudi iz inostranstva me je zvalo da mi da podršku. I to mi mnogo znači. Neka ih sve dragi Bog čuva i podari im veliku sreću. Novac koji je sada stigao od donatora poslužio je za odlazak u Beograd na tretman dilatacije jednjaka, odnosno njegovo pročišćavanje i proširenje, kako bih mogla da uzimam hranu. Bez toga, spasa mi nema - rekla je Dušica Arsenijević i dodala:

- Po rečima lekara, rešenje za moje nevolje bi bilo da samostalno nabavim dilatacioni balon odgovarajuće veličine kako bi jednjak tokom te intervencije, bio što više proširen jer ne može normalno da funkcioniše posle operacije kojom mi je otklonjen želudac. Uspela sam malo da se raspitam i saznam da bi mi za to trebalo oko 800 do 1.000 evra. To je ogromna suma, koju sama ni uz sve napore ne mogu da obezbedim. Ne mogu da podignem ni kredit ili da se zadužim. To bi našu porodicu dovelo u beizlaznu situaciju. I ove terapije na koje moram u Beograd koštaju mnogo i premašuju svaki naš budžet. Da bih ojačala i nastavila borbu za život, onemogućuje mi upravo to što nemam dilatacioni balon, već moram ovako da se mučim.

Teško bolesna Dušica i dalje kuburi s kilažom, koja ne prelazi 38 kilograma. Zbog toga ne može na dalje terapije, koje bi joj pomogle da se bori s kancerom. Iako je vidno iscrpljena, ne odustaje od borbe. Brani se radom. Mesi torte, pošto je nekada izdržavala porodicu od tog posla. Ali, posla je sve manje. Jedini siguran prihod Arsenijevića je plata njenog starijeg sina Marka, koji radi u pekari. Kako njegova primanja ne prelaze 20.000 dinara, tom iznosu dodaju i minimalnu penziju Dušičine stare majke.

Sve to, ipak, nije ni za hranu, a kamoli za odlaske u Beograd, za koje joj mesečno treba čak 300 evra. Pored toga, Dušica izdržava i desetogodišnjeg sina Bogdana, školarca kome mnogo toga treba. Zato joj je pristigla pomoć čitalaca "Vesti" stigla kao dar s neba.