Podrška koja život znači

Bračni par Miloš i Mila Lukač iz kanadskog grada Miltona uputili su joj novčanu podršku od 160 dolara, dok je plemeniti penzioner Đorđe Čordašević iz Toronta poslao 10.000 dinara, deo penzije zarađene u otadžbini. Njihova pažnja i pomoć duboko su ganuli Dušicu, koja se u proteklih godinu dana bori sa opakom bolešću.

- Iskreno govoreći, teško mi je da pronađem prave reči kojima bih mogla da opišem sve što mi leži na srcu i koliko sam samo zahvalna tim dobrim ljudima iz Nemačke i Kanade. Mnogo naših ljudi iz inostranstva me je zvalo da mi da podršku. I to mi mnogo znači. Neka ih sve dragi Bog čuva i podari im veliku sreću. Novac koji je sada stigao od donatora poslužio je za odlazak u Beograd na tretman dilatacije jednjaka, odnosno njegovo pročišćavanje i proširenje, kako bih mogla da uzimam hranu. Bez toga, spasa mi nema - rekla je Dušica Arsenijević i dodala:

Kontakt Svi koji mogu i žele da pomognu Dušici Arsenijević oko troškova lečenja u Beogradu mogu stupiti sa njom u kontakt na adresu: Ulica Crvena zastava br 5/3, 34 000 Kragujevac, Srbija, kao i putem telefona na broj: +381 61 279 68 63. Naravno, na usluzi je i Redakcija "Vesti".

- Po rečima lekara, rešenje za moje nevolje bi bilo da samostalno nabavim dilatacioni balon odgovarajuće veličine kako bi jednjak tokom te intervencije, bio što više proširen jer ne može normalno da funkcioniše posle operacije kojom mi je otklonjen želudac. Uspela sam malo da se raspitam i saznam da bi mi za to trebalo oko 800 do 1.000 evra. To je ogromna suma, koju sama ni uz sve napore ne mogu da obezbedim. Ne mogu da podignem ni kredit ili da se zadužim. To bi našu porodicu dovelo u beizlaznu situaciju. I ove terapije na koje moram u Beograd koštaju mnogo i premašuju svaki naš budžet. Da bih ojačala i nastavila borbu za život, onemogućuje mi upravo to što nemam dilatacioni balon, već moram ovako da se mučim.

Teško bolesna Dušica i dalje kuburi s kilažom, koja ne prelazi 38 kilograma. Zbog toga ne može na dalje terapije, koje bi joj pomogle da se bori s kancerom. Iako je vidno iscrpljena, ne odustaje od borbe. Brani se radom. Mesi torte, pošto je nekada izdržavala porodicu od tog posla. Ali, posla je sve manje. Jedini siguran prihod Arsenijevića je plata njenog starijeg sina Marka, koji radi u pekari. Kako njegova primanja ne prelaze 20.000 dinara, tom iznosu dodaju i minimalnu penziju Dušičine stare majke.

Sve to, ipak, nije ni za hranu, a kamoli za odlaske u Beograd, za koje joj mesečno treba čak 300 evra. Pored toga, Dušica izdržava i desetogodišnjeg sina Bogdana, školarca kome mnogo toga treba. Zato joj je pristigla pomoć čitalaca "Vesti" stigla kao dar s neba.

Borba tek počinje - Mogu da jedem samo kašastu hranu i to određene namirnice po preporuci nutricioniste, ali to je skupo. Kupujem i vitamine, kako bih bar malo oporavila organizam. Morala sam u ishranu da uključim i hranu za posebne medicinske potrebe. Uglavnom je to u formi jogurta, a samo jedna bočica košta 300 dinara. Tek kada budem dostigla određenu kilažu, moći ću na hemioterapije i zračenja kako bih u potpunosti suzbila malignu bolest, koja nažalost, hirurškim putem nije u potpunosti otklonjena - navela je Dušica.